Srbi bi se odrekli 8,8 odsto plate - za rad onlajn od kuće

Nikada ranije nijedan događaj nije za tako kratko vrijeme tako sveobuhvatno i trajno promijenio rad - kao pandemija korone.

Takozvani rad od kuće ili rad na daljinu postao je sastavni deo života miliona ljudi i promijenio je ne samo koncept rada mnogih firmi, već je na putu da promijeni i urbane sredine, posebno velike gradove.

To su glavni rezultati opsežne međunarodne studije objavljeni krajem prošle sedmice za koju su anketirani zaposleni u 27 zemalja - među njima i Srbija.

Studija koja je sprovedena u dva navrata, sredinom jula 2021. i početkom 2022. i u kojoj su učestvali zaposleni koji rade puno radno vrijeme, pokazala je da se od kuće radi u prosjeku 1,5 dana sedmično.

Singapur ili Indija su na vrhu liste sa 2,4 i 2,6 dana u nedjelji, dok je Njemačka blizu prosjeka sa 1,4 dana rada od kuće nedjeljno.

Sa samo 0,8 dana, Srbija se nalazi pri dnu liste sa Južnom Korejom, Egiptom i Tajvanom.

Spremnost na manju platu i na promjenu posla - ako ne može da se radi od kuće

Tradicionalni skepticizam u pogledu rada od kuće se tokom pandemije veoma smanjio: Više od polovine anketiranih kaže da su kod kuće bili produktivniji nego što su očekivali. A - što pozitivnije zaposleni procjenjuju svoju produktivnost u odnosu na očekivanja, tim više dana poslodavci nude za rad od kuće. Ova veza je utvrđena u svih 27 ispitanih zemalja. Takođe je utvrđeno da su u zemljama koje su imale stroža pravila tokom pandemije - poslodavci omogućavali više dana za rad od kuće.

Međutim, poslije pandemije mnogi poslodavci planiraju da svojim zaposlenima odobre u prosjeku 0,7 radnih dana od kuće nedeljno - u Srbiji još manje, samo 0,3 dana. A radnici žele više - u Srbiji i u prosjeku 1,7 dana. Želje poslodavca i zaposlenih se posebno razlikuju u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Brazilu, Singapuru i Egiptu.

Studija je pokazala da 2-3 dana rada od kuće zaposleni u prosjeku vrednuju kao pet odsto svoje plate. Odnosno - radije bi radili 2-3 dana od kuće nego da dobiju povišicu u visini od 5 odsto ili bi pristali da im se smanji plata za taj iznos. U Njemačkoj je ta cifra 3,7 odsto i time ispod proseka 27 zemalja.

U Srbiji su ljudi spremni da se odreknu čak 8,8 odsto plate da bi mogli da od kuće polovinu radne nedjelje. Veće vrijednosti su zabilježene samo u Egiptu i Ukrajini. 

U prosjeku je čak 26 odsto zaposlenih spremno da da otkaz ili da počne da traži novi posao - u slučaju da moraju svih pet dana da rade u firmi. U Velikoj Britaniji je to čak 42 odsto, u Njemačkoj 32 odsto anketiranih zaposlenih.

Za Srbiju ne postoje podaci jer je ovo pitanje postavljeno tokom anekte početkom 2022. koja tamo nije sprovedena. Srednim jula 2021. u Srbiji je anektirano oko 1000 stalno zaposlenih raznih zanimanja koji su imali opciju rada od kuće.

Zašto ljudi vole da rade od kuće?

Ušteda vremena i manje stresa u vezi sa saobraćajem na putu do posla je možda najočiglednija i najvažnija korist za zaposlene. Taj put u oba pravca u prosjeku traje 64 minuta - od 48 minuta u SAD i Srbiji, pa do do 93 minuta u Indiji i 96 minuta u Kini.

Takođe se štedi na vremenu i troškovima dotjerivanja za posao. Rad od kuće pruža veću fleksibilnost u korišćenju vremena tokom dana, veću ličnu autonomiju. U prosjeku, to više cene žene od muškaraca - skoro u svim zemljama - kao i zaposleni sa višim obrazovanjem.

Oni u braku takođe više cijene opciju rada od kuće - kada imaju djecu mlađu od 14 godina. Pošto je vrijednost pogodnosti rada od kuće neoporezovana, i na nju se ne plaćaju doprinosi ona je vrednija za radnike koji zarađuju više.

Ali možda je heterogenost razloga zbog kojih zaposleni žele da rade od kuće - zapravo najznačiniji rezultat ispitivanja.

Zašto je pandemija korone toliko promijenila uslove rada?

S obzirom na sada tako očigledne prednosti rada od kuće, autori studije se pitaju zašto se prije pandemije ta opcija vrlo malo koristila - samo 0,25 dana nedjeljno prema podacima iz SAD? Dakle zašto se promjena nije desila ranije i postepeno?

Prelazak sa farmi i zanatske proizvodnje na fabričke poslove koji je pratio industrijsku revoluciju odvijao se tokom otprilike dva vijeka. Prelazak sa fabričkog rada na pružanje usluga počeo je prije više decenija i još uvijek traje. Ove tranzicije su donijele veće promjene kada se radi o novim vještinama i poslovnim operacijama, a njihovo relativno sporo odvijanje dalo je mnogo više prostora za postepeno prilagođavanje.

Odgovor glasi: pandemija korone je izazvala eksperiment ogromnih razmjera, koji se odvijao istovremeno i koji je doveo do ogromne promjene percepcije o izvodljivosti i produktivnosti rada od kuće.

Na primjer, neka advokatska firma je mogla da eksperimentiše sa radom od kuće prije pandemije. Međutim, tako nije mogla da se predvidi situacija kada sudovi i druge firme - uključujući i klijente, konkurentske advokatske firme, konsultante i ostali - takođe rade na daljinu. 

Osim toga, preduslovi za rad od kuće su takođe sazreli: učinjen je veliki napredak u tehnologijama, infrastrukturi i proizvodima koji podržavaju internet, dvosmjerni video, klaud i druge oblike daljinske interakcije.

Iako su razbacani po mnogim studijama (uključujući i ovu), sada postoji mnogo dokaza da je pandemija podstakla i druge razvoje koji su pomogli da se pokrene trajni pomak na rad od kuće: nova ulaganja kod kuće i unutar organizacije koje olakšavaju rad na daljinu, režim učenja kroz rad od kuće, napredak u proizvodima i tehnologijama koji podržavaju rad od kuće, kao i mnogo veće društveno prihvatanje rada od kuće.

Tri opcije: kancelarija, rad od kuće i hibrid

Međutim, rad od kuće ne odgovara svima - kako zaposlenima tako ni poslodavcima.

Neki ljudi žele svakodnevne kontakte uživo sa kolegama. Vremenom će oni koji se tako osjećaju gravitirati ka firmama i organizacijama koje se pridržavaju radnih aranžmana od prije pandemije, smatraju autori studije.

Poznato je da je Ilon Mask zahtijevao da svi zaposleni u Tesli rade u kancelariji najmanje 40 sati nedjeljno ili da se „pretvaraju da rade negdje drugdje". Mask vidi posebnu vrijednost u vidljivom, fizičkom prisustvu zaposlenih na višim položajima i postavlja pitanje da li kompanije sa fleksibilnim radnim aranžmanima mogu da razviju nove proizvode. 

Ali - mnoge od najproduktivnijih i najinovativnijih firmi na svijetu rade na više lokacija, gradova i zemalja. Dakle, „razbacanost" radne snage sama po sebi ne smanjuje inovativnost i produktivnost. Takođe se pokazalo da decenijama raste geografska rasprotranjenost pronalazača koji sarađuju na patenatima koji se prijavljuju u SAD. Sličan obrazac postoji i kada se radi o naučnim publikacijama. 

Osim toga: Nakon što je firma Spotifaj usvojila politiku „rada sa bilo kog mjesta", stopa odlazaka radnika iz firme je pala za 15 odsto u drugom kvartalu 2022. u odnosu na drugi kvartal 2019. Istovremeno, u cijeloj privredi SAD je zabilježno naglo povećannje stopa otkaza, odnosno odlaska radnika.

I Džeremi Stopelman, Izvršni direktor IT firme Yelp je za to da svi rade na daljinu: „Interna istraživanja pokazuju veliko zadovoljstvo i kontinuiranu produktivnost naših prodajnih, proizvodnih i inženjerskih timova. Imamo takođe odličan pristup raznovrsnom fondu talenata. 

Tri strategije – isključivo rad u kancelraiji, isključivo rad od kuće i hibrid oba – razlikuju se među organizacijama, industrijama i zanimanjima. Pokazaće se da li će neki od tih modela postati dominantan. Stopelman kaže zašto je protiv hibrida, odnosno kombinovanja rada od kuće i u firmi: „A zašto je hibrid sranje? To prisiljava zaposlene da žive u blizini kancelarije (područja sa visokim troškovima). Takođe zapošljavanje je ograničeno geografijom i morate da održavate nedovoljno iskorišćen kancelarijski prostor.”

Izazovi za velike gradove

I to nas vodi ka temi o uticaju rada od kuće na urbane sredine u kojima se najčešće nalaze sjedišta firmi i organizacija čiji tip poslovanja omogućava rad od kuće: za gradove, naročito one kojima se loše upravlja, povećava se rizik od pada prihoda - od lokalnih poreza.

S jedne strane, rad od kuće podiže atraktivnost života van grada, posebno za porodice sa malom djecom koje traže niže troškove stanovanja i bolje mogućnosti školovanja, ali i za starije i bogatije zaposlene koji žele mirniji život na većem prostoru. To dovodi do pada vrijednosti nekretnina i stanarina u metropolama a to zauzvrat olakšava život radnicima početnicima da tamo žive i imaju koristi od mogućnosti koje nude veliki gradovi.

Osim toga, veliki gradovi obično imaju visoku koncentraciju komercijalnih aktivnosti - koja se takođe smanjuje zbog rada od kuće: na primjer, hoteli, restorani, tržni centri su manje posjećeni, ljudi manje koriste javni prevoz i taksije. U svakom slučaju, šire ekonomske i društvene posljedice rada od kuće tek će se vidjeti i razvijati - još mnogo godina.

Autori sudije su sa renomiranih univerziteta u SAD (Nikolas Blum, Stenford; Pablo Zarate Prinston; Stiven Dž. Dejvis, Čikago), Meksika (Hoze Maria Barero, Autonomni tehnički univerzitet), Velike Britanije (Čevat Giraj Aksoj, Kings Koledž) i Njemačke (Matijas Dols, Lajbnic institut na univerzitetu u Minhenu, ifo)

 Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu