Šta je to sinoć gorelo u Skoplju?

Ugljenisana palma, uništen i zatrpan kamen-temeljac za krst i šator u kome stranačke čuvari ovog pejzaža. To je ono što se može videti u skopskoj opštini Butel nakon sinoćnjeg protesta protiv podizanja krsta u organizaciji Demokratske unije za integraciju (DUI), na čelu sa ministrima i poslanicima te albanske stranke. Blagoslov im je dao lider partije Ali Ahmeti, koji je, na novinarsko pitanje da li protesti DUI mogu da pogoršaju bezbednosnu situaciju u zemlji, decidirano odgovorio: „Protesti su stub demokratije!“

Jedan od građana, Azis N. (42), vraćajući se sa posla prošao je pored demonstranata, ali se nije zadržao. Otišao je kući: „Na protestu su bili svi glavni ljudi DUI i članovi te stranke. Svi oni sede u vladi i parlamentu sa VMRO-DPMNE, sa njima dele poslove, sa njima zapošljavaju svoje ljude, sa njima neka reše svoje probleme. Šta ću im ja? Ko sam ja? Niko i ništa. Nezaposlen. Nemam ja vremena za proteste. Troje dece i teško bolesni roditelji čekaju da im donesem hleb i lekove. Za taj hleb ja radim na dva mesta. Četrnaest sati radim 'na crno' za male pare. Niko iz bilo koje partije nije me nikad pitao kako živim. Za mene je svejedno da li je tu nekakav krst ili nije, da li je tu orao ili nije. Ja živim u bedi i to je moj glavni problem“, priča Azis.

Sve manje ljudi veruje u „suze“ koje rone političari. „Ne dozvoljavam da me u ovim godinama neko zavede – ni jedni ni drugi“, kaže Ratko M. (62), takođe iz opštine Butel: „Jedni patriote, drugi patriote, a zemlja sve više propada. Da budem iskren, pre jedno 10-15 godina naivno sam podlegao nekim pozivima: 'sačuvajte ovo ili ono'. Vreme je pokazalo da je sve to bila laž. Ne verujem više nikome. Bojim se samo da ne dođe do nekakvih problema, da se deca ne tuku po autobusima, jer je pre svakih izbora mi gledamo uvek isti film.“

Badinterova većina

Na osnovu takvih lekcija iz prošlosti analitičar Daut Dauti, upozorava na mogućnost da situacija izmakne kontroli: „Mnogi koriste dvoglavog orla ili krst za svoje političke potrebe. Ne bih želeo da poverujem da u tome ima istine jer bi to bilo opasno slepilo i poigravanje sa nacionalnim i verskim osećanjima građana, koje bi moglo da izmakne kontroli. Ako smo išta naučili iz prošlosti, to je da se sa nekim stvarima ne bi trebalo igrati. U ovoj zemlji bi svi trebalo da budu svesni da su zakoni tu da se poštuju, a ne da budu mrtvo slovo na papiru. Ako nismo svesni koje su specifičnosti jednog multietničkog društva, ako ne učimo na greškama, onda bi mogle da se ponove one situacije za koje smo bili srećni da smo ih prevazišli“.

Demokratska unija za integraciju naglašava da pitanja verskog i etničkog karaktera u nekoj opštini ne mogu da se rešavaju bez takozvane Badinterove većine (prema kojoj se odluke moraju donositi uz uz ranije utvrđeni minimum manjinskih glasova, prim.ur.)U tom smislu, oni smatraju da je odluka Opštinskog veća da podigne krst na području opštine Butel nezakonita, jer je donešena bez Badinterovim većine i u suprotnosti je sa zakonom. Ono što unosi sumnju u namere da se pravno reši taj slučaj jeste činjenica da je DUI najpre najavila referendum o tom pitanju, a onda na kraju ipak odlučila da organizuje proteste. S druge strane, odluka da se u opštini Čair postavi dvoglavi orao ne dovodi se u pitanje. „Ja ću biti ovde stacioniran sve dok se ne promeni odluka o krstu koja nikome ne ide u prilog“, izjavio je juče gradonačelnik Čaira Izet Medžiti.

Jedno se izglasa, drugo se radi

Zvanični DUI „stacionirali su se“ i kada je reč o crkvi na skopskom Kaleu i kada je reč o spomeniku caru Dušanu, za čije podizanje su prethodno izglasane odluke. Prema anlitičaru Dautiju, problem je što se o nekim simbolima/oznakama/spomenicima glasalo bez imena i sadržaja pa su se sukobi razbuktali kasnije, kada je taj sadržaj poprimio oblik, a spomenik dobio ime.

„Na pitanje da li je opština Čair odlučila da se podigne dvoglavi orao ili samo 'spomenik' čiji će sadržaj biti određen u konačnoj verziji, odgovor bi bio da je slično bilo i sa spomenikom Aleksandru Velikom koji se i dan-danas formalno-pravno vodi pod imenom 'Ratnik na konju'. A tu su i desetine, a možda i stotine drugih odluka za koje se ne zna tačno pod kojim imenom su se vodile u vreme kada se o njima glasalo, da bi se na kraju uobličile u recimo spomeniku Ćosetu (Andon Ćoseto, istorijski sporni makedonski revolucionar, član Makedonske revolucionarne organizacije MRO, prim.ur). Previše se 'igralo' sa procedurama i sadržajima spomenika, previše stvari iza zavese“, zaključuje Dauti.

Pravni stručnjaci ukazuju da je odgovornost za takve propuste na vlastima i da bi probleme trebalo rešavati pravnim postupcima, a ne protestima. Takav stav dele i građani u opštini Butel: „Nije dovoljno samo da se napiše:'Mi ne želimo da se Skoplje pretvori u Belfast, Jerusalim ili Bejrut. Mnogo je važnije da se utvrdi ko pripremio teren za to, jer to je suštinski problem.“