15 prizora „unutrašnjeg dijaloga“

Građani su se već navikli na to da se zgrada Skupštine opasava licima poginulih i otetih u „Drugom Kosovskom boju“. Više puta uklanjan ovaj žičani zid se stalno ponovo pojavljuje kao optužba Zapada i albanskih gerilaca.

Lica otetih Srba iz godina 1998/1999 služe kao glavni argument za optužbe na račun Severnoatlanskog pakta i Evropske unije.

Modni detalj sa politički nekorektnom rusofilskom formulom u beogradskoj pešačkoj zoni. Turisti sa Zapada rado kupuju bizarni suvenir.

Boris Tadić je u predizbornoj kampanji 2008. izbacio slogan „I Kosovo i Evropa“. Ovaj grafit odgovara na očekivani način.

Možda su oštre političke parole na zidovima postale ređe zato što sve više vrište naslovi tabloidnih štampanih proizvoda.

Španski je popularan u Beogradu, ne toliko u školama jezika koliko u Nemanjinoj, nadomak Ministarstva spoljnih poslova.

Dok jedan Beograđanin pokušava da pronađe nešto korisno u đubretu, sa zida ga bodri poznata krilatica.

Fudbalski savez Srbije se uzalud bunio protiv odluke koju je UEFA donela maja 2016. Da primi Kosovo kao punopravnog člana. Odluka je konačna od početka 2017.

Kosmet je ustvari skraćenica (Kosovo i Metohija). U reči „Evrobska“ sakrio se pridev „robska“.

Plod patriotsko-pesničkog nadahnuća na zidu jednog prolaza između glavne i sporedne ulice u Leskovcu.

U ulične prizore gradova spadaju i pozivi na obilazak manastira i srpskih opština na Kosovu, uz blagoslov crkvenih vlasti.

Opomena srpskoj političkoj eliti, ako neko slučajno pomišlja na neku vrstu priznanja kosovske nezavisnosti.

Svojevrsni spomenik koji svojom nakaznošću u gradskom pejzažu podseća na bombe koje je 1999. poslao NATO.

Glumačka legenda Bekim Fehmiu od 2010. kada je sebi oduzeo život nije među Beograđanima, ali njegova knjiga i dalje je hit u izlozima beogradskih knjižara.

Većina grafita na ulicama je ipak tematski izvan „unutrašnjeg dijaloga“. Možda su se najradikalnije parole preselile na društvene mreže.