BiH: Crno-beli odnos prema žrtvama i zločincima

General Armije Bosne i Hercegovine Sakib Mahmuljin pred Sudom BiH prvostepeno je osuđen na deset godina zatvora jer nije sprečio ratne zločine koje su počinili pripadnici odreda „El Mudžahid“ 1995. godine na području Vozuće i Zavidovića.

Presuda je izazvala brojne reakcije. Preživele žrtve, udruženja i zvaničnici iz Republike Srpske (RS) smatraju da je i presuda potvrda „strašnog zločina“. „Kazna je trebalo da bude doživotna, ako već ne postoji smrtna. To pokazuje da Sud BiH ima dvostruke aršine. Za mnogo manje zločine Srbi su osuđivani po 15, 20 i više godina“, rekla je Božica Railić iz Udruženja žena žrtava rata.

Mahmuljinovi saborci iz boračkih organizacija u Federaciji BiH smatraju da je u pitanju „izjednačavanje branioca i agresora“. Na protestima u Zenici kazali su i da je kazna od deset godina za komandnu odgovornost „neprimerena u odnosu na presude zločincima za dokazane genocide“.

„Izjednačavanjem krivice se dezavuišu zločini u Srebrenici, etničko čišćenje u Vozući i Istočnoj Bosni, ubijanje dece u Sarajevu i Prijedoru i širom BiH“, rekao je pukovnik Haris Ćatić, jedan od ratnih komandanata zavidovićkih brigada. On je, aludirajući na žalbeni postupak, rekao da se nada da će „na kraju pravda biti zadovoljena i da žrtva ne može biti zločinac“.

Crno-beli odnos prema žrtvama

U Republici Srpskoj su posebno ogorčeni na reakciju ministarke spoljnih poslova BiH Bisere Turković koja je na Fejsbuku izrazila podršku osuđenom generalu. „Ovo nije presuda Sakibu, ovo je presuda svima koji su branili svoju zemlju od najezde zločinaca“, napisala je ona.

Reagovao je direktor Centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica RS Milorad Kojić kazavši da je objava ministarke „veliki šamar suživotu“.

Tanja Topić, politikološkinja i novinarka iz Banjaluke, kaže da je podrška Mahmuljinu „potvrda jednostranog crno-belog odnosa prema žrtvama i zločincima u BiH, lišena kritičkog i konstruktivnog suočavanja sa zločinima na sopstvenoj strani“. Ministarka je, kaže, izjednačila osuđenog generala sa svima koji su branili svoju zemlju.

„Sama matrica po kojoj se ne mogu izjednačavati 'žrtve i dželati', te da oni koji su se branili nisu u stanju da počine zločine, jednako je opasna kao i odlikovanje zločinaca i davanje imena studentskih domova po njima“, dodaje Topić za DW. „Neki od srpskih političara genocid u Srebrenici relativizuju i pravdaju ga 'preventivnim' delovanjem 'kako bi se sprečio neki novi Jasenovac', i tako unedogled.“

Topić upozorava da se takvim komentarima iskazuje i nepoštovanje prema sudu. „Pojedini u BiH poštuju nezavisnost i profesionalizam sudova samo kada presude 'njihovim' zločincima, a oslobode 'naše'. Zvaničnicima sudske presude treba da posluže za konstruktivan i kritički pristup u suočavanju s prošlošću, otvaranju bolnih tema, a ne za ispisivanje oda i iskazivanje poštovanja prema osuđenim ratnim zločincima, makar i nepravosnažno.“

Ubistvo 52 zarobljenika

General Armije BiH Sakib Mahmuljin osuđen je na deset godina jer kao komandant Trećeg korpusa Armije BiH, nije ništa preduzeo da spreči zločin nad ratnim zarobljenicima i srpskim civilima tokom akcije na području Zavidovića i Vozuće 1995. godine. U sastavu Trećeg korpusa delovalo je i odred „El mudžahid“, sačinjen i od stranih ratnika „mudžahedina“.

Pripadnici ovog Odreda su u septembru 1995. godine ubili 52 ratna zarobljenika, pripadnike bivše Vojske RS. Zločini su počinjeni tokom operacije Armije BiH koja je u septembru 1995. godine ovladala Vozućom i delovima planine Ozren, ranije jakim uporištem Vojske RS.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android