Crna Gora: izbeglicama ni lične karte
9. jul 2009.
Glavni problem izbeglica u Crnoj Gori je njihov status koji nije u skladu sa međunarodnim standardima, saopšteno je iz podgoričke Kancelarije Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice.
Kako se navodi, oko 25.000 ljudi još uvek se bori da obezbedi osnovne potrebe, a zbog nedefinisanog statusa ne može se osigurati njihova potpuna integracija u crnogorsko društvo. A upravo to želi najveći broj preostalih izbeglica u Crnoj Gori.
Na ovaj problem je upozorila i Evropska Komisija u svom nedavnom Izveštaju o spremnosti Crne Gore za ukidanje viza. Od zvanične Podgorice je zatraženo da uredi podatke i pojednostavi procedure za dobijanje ličnih isprava.
Da treba stvoriti uslove da svako ostvari pravo koje mu pripada, smatra i predsednik Senata Udruženja pravnika Crne Gore Stanko Marić. On za Dojče vele objašnjava da je procedura za dobijanje crnogorskih dokumenata veoma složena.
„Naročito je u proceduri izražena uloga nadležnog državnog organa koji ima isuviše velika diskreciona ovlašćenja i koji odlučuje o tim zahtevima“, kaže Marić.
Posebna priča: raseljeni sa Kosova
Crnogorski zvaničnici najavili su da će uskoro započeti postupak preregistracije tzv. interno raseljenih lica sa Kosova. „Nakon toga pristupiće se rešavanju njihovog statusa“, kažu u Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne Gore.
U Savezu udruženja raseljenih tvrde da se položaj izbeglica sa Kosova pogoršao otkako je Crna Gora postala nezavisna država, ali se nadaju da će do kraja ove godine oni uživati sva građanska i ljudska prava, kao i svi ostali građani Crne Gore.
„U najtežem su položaju svakako Romi izbegli sa Kosova“, navodi za Dojče vele Ivan Toskić iz Demokratskog romskog centra i dodaje da se oni nevoljno vraćaju na svoja ognjišta.
„Uslovi za povratak su još nesiguni. Ne postoje bezbednosni uslovi i mogućnost zaposlenja. Istina je da se obezbeđuju stambeni uslovi, pomoć u mašinama i alatima kako bi se krenulo sa nekom proizvodnjom, ali je to sve malo i nesigurno da bi ova populacija mogla da nađe sebe na Kosovu i Metohiji“, kaže Toskić.
On dodaje da je najvažnije stvoriti ekonomski ambijent jer „ukoliko ljudi nemaju gde da rade, onda ne mogu da se vrate na Kosovo“. Toskić dodaje da postoje i ljudi koji su se vratili na Kosovo, ali koji stalno dolaze u Crnu Goru jer je tamo veća mogućnost zaposlenja i zarade.
autor: Mustafa Canka
odg. urednik: Nemanja Rujević