Dobar dan za fudbal

Ignoriše. Ćuti. Cinično se smeška. To je do sada bio Jozef S. Blater. „Kriza? Šta je to kriza?“, pitao je više ironično nego retorički tokom jedne od nebrojenih kriza u koje je proteklih godina uvodio Fifu. Delovalo je kao da je Blater iznad svake kritike, nedodirljiv i večan. Bolje reći: na kritike nije davao ni pet para. Sve do sada.

Odlazi. Gotovo da se može čuti uzdah olakšanja fudbalskog sveta. Gotovo. Odlazi čovek koji je tokom 40 godina u svakom smislu određivao Fifu. Da, utorak je bio dobar dan za fudbal. Iz najmanje tri razloga:

Prvo, Blater je odgovoran što su prljave igre i korupcija praktično imanentne sistemu koji je vodio. Do sada se izgleda ne može dokazati da je sam Blater korumpiran, ali se svakako može utvrditi da je znao ko je sve primao mito i kojim povodom. Švajcarsko tužilaštvo uzima kao gotovu stvar sumnju da je Blater znao o isplati 142 miliona švajcarskih franaka za mutne poslove. Protiv korumpiranih saradnika nije preduzeo ništa. Tako su do sada desetine visokih funkcionera – mnogi od njih Blaterovi intimusi – optuženi ili osumnjičeni za korupciju. Njegova inertnost kada je trebalo kazniti korumpirane čini ga saučesnikom.

Drugo, Fifa je povratila makar delić propalog ugleda. Postoji nada da je došao kraj usmenim obećanjima. Dosta je bilo najava transparentnosti dok je sve ostajalo u mraku. Recimo Blaterova plata – to je još uvek kao državna tajna. Ili floskula o ferpleju – kakav ferplej u organizaciji čiji insajderi prenose priče o sumnjivim kovertama koje su išle iz ruke u ruku pre nego što će Blater 1998. prvi put stati na čelo Fife. I odgovornost, koja je do sada bila samo prazna fraza.

Treće, otvoren je put u novi početak. Fifa može da promeni stara pravila igre, da se liši korumpiranog personala. Da, Blater je mogao i ranije da se povuče. Njegova izborna pobeda od petka samo je naškodila konkurenciji – i omogućila mu da se iz ringa povuče kao vladajući šampion. A ipak mogu da se traže pozitivni aspekti: razjedinjena opozicija iz Evrope do sada je srljala iz jedne blamaže u drugu, ali sada ima priliku da konsoliduje redove. Ona može – mora! – da preuzme odgovornost i pokaže da Fifa može bolje. Recimo tako što će priznati šta je zapravo Fifa: to nije malo dobrotvorno društvo nego visokoprofitni koncern. Iskrenost bi bila dobra za početak.

Priznajem, u gornjim redovima ima mnogo nade. Treba sačekati pa videti da li je Blaterov odlazak početak revolucije. Šansa se ukazala – potreban je samo neko ko će dati gol.