"Drastično smanjiti broj izbeglica s Balkana"
18. jul 2015.Frankfurter algemajne cajtung u svom članku prenosi izjavu nemačkog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera koji kaže da namerava da "drastično smanji" broj izbeglica sa Balkana koji u Nemačkoj podnose zahtev za azil.
„Tomas de Mezijer kaže da je neprihvatljivo i sramota za Evropu to što više od 40 odsto zahteva za azil u Nemačkoj potiče iz zemalja Zapadnog Balkana. "Najvažnije je da se taj broj drastično smanji. Država i savezne pokrajine bi trebalo da bez lažnih skrupula provere da li bi moglo da se izbegne plaćanje džeparaca u iznosu od 143 evra mesečno. Taj novac važi kao stimulacija za izbeglice iz balkanskih zemalja da u Nemačkoj zatraže azil.
De Mezijer je rekao da će u parlamentarnu proceduru odmah uputiti predlog zakona o proširenju kategorije sigurnih zemalja, ukoliko u Bundestagu bude postojala većina za to. Ministar je kao 'apsolutno razumljivo' naveo to što ljudi u Nemačkoj postavljaju kritična pitanja o tome zašto umesto izbeglica iz kriznih regiona, azil traže ljudi sa Kosova ili iz Albanije."
Ograda na granici sa Srbijom: "Nisam tako zamišljao Evropu“
Frankfurter algemajne cajtung takođe navodi da nadležna ustanova za migracije u Nemačkoj ove godine očekuje oko 400.000 ljudi koji će zatražiti azil. Većina ih u Nemačku stiže preko takozvanih sigurnih zemalja porekla, piše ovaj list i prenosi da je ministar de Mezijer o 175 kilometara dugoj ogradi koju Mađarska gradi na granici sa Srbijom rekao da "nije tako zamišljao Evropu. Ali, Mađarska ima spoljnu šengensku granicu i ona mora da se obezbedi."
Frankfurter algemajne cajtung prenosi da je, prema navodima mađarskih vlasti, ove godine stiglo više od 80.000 izbeglica koji su uglavnom došli preko Srbije. "To je četrdeset puta više nego u celoj 2012. godini. Zbog svojih stavova prema izbeglicama, mađarska vlada je proteklih sedmica oštro kritikovana. Mađarska je u četvrtak najavila da će sve izbegličke kampove hoće da izmesti iz naseljenih područja, kako lokalno stanovništvo 'ne bi bilo ometano masama izbeglica'.“
Umesto izbeglica, gastarbajteri?
I Hamburger morgenpost donosi članak o problemu izbeglica. Taj list tako piše da se gradonačelnik Hamburga, Olaf Šolc, zalaže za oštrije zakone za potražioce azila sa Balkana. Posebno iz Albanije i sa Kosova se trenutno povećava broj izbeglica, piše Hamburger morgenpost i nastavlja: "Ti ljudi u Nemačkoj gotovo da i nemaju šanse na azil. Oni, doduše, mogu podneti zahtev za azil, ali više od 98 odsto tih zahteva biva odbijeno. Zato se Šolc zalaže za plan koji je i u njegovoj stranci (Socijaldemokratska stranka Nemačke) sporan: Kosovo i Albanija bi trebalo da budu proglašene sigurnim zemljama porekla. 'Te zemlje teže ulasku u EU. Iz takvih zemalja ne može biti izbeglica', rekao je Šolc.Istovremeno on pokreće inicijativu o sporazumu sa tim zemljama o vrbovanju radnika - gastarbajtera. On se nada da bi se tako određenim osobama moglo ponuditi radno mesto i svim drugima jasno dati do znanja da nemaju šanse za azil."
Međutim, tome se protive pre svega iz stranke Zelenih. Antje Meler, zadužena za izbeglice u toj stranci kaže da su Romi na Balkanu "etnički diskriminisani" i da se tu ne radi samo o takozvanim "ekonomskim izbeglicama". "Zato je važno da se i dalje svaki zahtev za azil individualno proverava. Inicijativa "Pro Azil" smatra da je pogrešan pristup proglašavanja "sigurnih zemalja porekla": "Protekle godine su Srbija i Bosna i Hercegovina proglašene sigurnim zemljama, a broj potražiioca azila iz tih zemalja se nije smanjio. Bernd Mešović iz Pro Azila je izjavio: 'Oni ipak i dalje iskušavaju svoju sreću. Radije u šatoru u Nemačkaoj, nego beskućnik u domovini", piše Hamburger morgenpost.