Dvadeset pet godina lista TAZ
17. april 2004.A urednici TAZ-a idu i dalje: osvrću se i na predstojećih 25 godina. Dakle, futuristički oni proslavljaju već sada svoju pedesetogodišnjicu. To bi trebalo da pokaže ne samo nade u opstanak lista, nego i samouverenost. A zanimljiva je tu i vizija o izgledu Evrope. Naime, 2029. će glavni grad Evrope biti Prag, smatraju novinari TAZ-a. Joška Fišer će imati osamdeset jednu godinu...
”Pravo čudo je bio početak”, priseća se danas Hans-Kristijan Štrebele, jedan od osnivača novina, danas poslanik Zelenih u Bundestagu. Kolektiv TAZ-a je 1979. godine radio u jednoj radionici u radničkoj četvrti Berlina. Nemačka je tada bila u znaku ”nemačke jeseni”. Bile su tražene levičarski orijentisane novine. A TAZ su tada podržavali protivnici atomske energije, ekolozi, feministkinje, i različite protestne grupe.
Urednici TAZ-a su tada radili za bednih 600 maraka mesnečno. Štrebele je svakodnevno raznosio pogačice. Ipak, TAZ je ubrzo postao škola za novinare u Nemačkoj. Jer novinari TAZ-a su se ubrzo našli na stranicama durgih nemačkih listova, a novinar Rajnard Hese, je postao savetnik kancelara Gerharda Šredera u pisanju govora. I bivša ministarka zdravlja, Andrea Fišer, je radila u TAZ-u, u štampariji. Zanimljivo je da je i urednik nedeljnika Špigel, Mihael Sonthajmer, bio jedan od osnivača TAZ-a.
U međuvremenu je ovaj list stekao visoku reputaciju. Citiraju ga čak i političar CDU. Novine nisu danas više radikalno levo orijentisane. Novine su postale nadregionalne, liberalno orijentisane, kažimo, prilagođene. Pitanje da li će TAZ opstati i posle pedeset godina je otvoreno. TAZ je besmrtan, samtra bišvi glavni urednik Sonthajmer, ističući njegovu nezavisnost. Novina nije zavisna ni od oglasa. Jedini spasioci TAZ-a su uvek čitaoci, smatra Sonthajmer.