EU hoće da Hrvatska bude kerber na granici
16. novembar 2020.
Dugačak je spisak medijskih prigovora sa zapada Evrope na račun Hrvatske i njenog tretmana izbeglica zatečenih prilikom ulaska u zemlju. Takve kritike su česte i sada, u vreme pandemije, bez obzira na generalno smanjenje interesovanja za temu masovnih migracija.
Po mnogočemu sudeći, reč je o opravdanim prigovorima zbog upotrebe brutalne i protivzakonite fizičke sile hrvatskih policajaca.
Ali najčešće se pritom ispušta iz vida jedan presudni motiv: Hrvatska je takav odnos prema očajnicima koji nastoje da se dokopaju najrazvijenijih država Evrope, razvila upravo zahvaljujući podršci tih zapadnih zemalja.
Dok liberalni evropski mediji ističu da je reč o grubom kršenju ljudskih prava, vlasti tih zemalja otvoreno podstiču da Hrvatsku bude što delotvorniji evropski policajac na granicama s Bosnom i Hercegovinom, Srbijom ili Crnom Gorom.
„Radite odličan posao na granicama i želim da vas pohvalim“, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću još pre dve godine u Berlinu.
Nešto kasnije, ministru policije Hrvatske Davoru Božinoviću odato je priznanje na sastanku Saveta EU za unutrašnje poslove, i to „za sve što Hrvatska čini u zaštiti spoljnih granica Evropske unije, a što već daje vidljive rezultate u manjem broju prelazaka ilegalnih migranata“.
Savet ministara EU nauštrb migranata
Cinično je očekivati da se istovremeno zaštite i propisani standardi ljudskih prava – i Evropska unija od priliva migranata. Takav balans bi propao već ako bi Hrvatska po važećim zakonima omogućavala svakom od zatečenih stranaca da, ako to poželi, zatraži azil.
Politikološkinja Vedrana Baričević s Fakulteta političkih nauka u Zagrebu smatra da je orijentacija EU prema imigraciji „šizofrena od samih početaka izgradnje evropskih politika migracija“.
Jer, s jedne strane deluje Evropski parlament koji ona vidi kao konzistentan u zahtevima za poštovanje ljudskih prava, a s druge strane, tu je mnogo jači igrač: Savet ministara EU u kojem se konsenzus redovno postiže na pitanju jačanja kontrole migracija, a nauštrb prava migranata.
„Konačno, tu je Evropska komisija koja balansira između njih. Kao rezultat toga imamo šizofren pristup EU prema migracijama gde se istovremeno nastoji da se postignu dva oprečna cilja – sprečavanje migracija, naravno, onih koje se smatraju nepoželjnima, i zaštita prava migranata. S obzirom na to da su odnosi moći tih institucija takvi kakvi jesu, odnosno da je ključni akter Savet ministara, jasno je i da su prava migranata uvek od sekundarne važnosti“, ocenjuje Baričević.
Hrvatska obrana „Tvrđave Evrope“
„Javnost je verovatno iznenadilo što institucije EU i njene članice očigledno žmure na praksu otvorenog nasilja nad migrantima. Ali ni to nažalost nije nešto novo“, dodaje Baričević, „jer prakse nasilja u članicama Unije – a primer su Grčka ili Španija – redovno su prolazile bez odjeka.“
Julija Kranjec, jedna od najiskusnijih hrvatskih nevladinih aktivistkinja u području migracija, ukazuje na činjenicu da Hrvatska nije jedina članica EU koja je zbog geografskog položaja stavljena u poziciju graničnog policajca:
„Aktuelno zakonodavstvo i praksa EU odgovornost za izbeglice i druge migrante stavljaju na prve države ulaska, dok s druge strane gotovo onemogućavaju sigurne i legalne puteve dolaska do EU. Zbog ambicije ulaska u Šengen, a koji zahteva ispunjavanje određenih kriterijuma vezanih za takozvano upravljanje granicama i migracijama, hrvatska vlada odlučuje se za vrlo restriktivnu taktiku obrane ’Tvrđave Evrope’ nauštrb zaštite života i dostojanstva ljudi“, kaže nam Kranjec.
Ona podseća da „na nacionalnom nivou, MUP Hrvatske rutinski odbacuje sve optužbe za nasilje i druga kršenja ljudskih prava, a na nivou EU još nije došlo do pokretanja nekakvog mehanizma da se te optužbe istraže i da se počinioci adekvatno sankcionišu“.
Na sva ova pitanja DW, uprkos upitu, nije dobio nikakav odgovor iz Vlade Hrvatske.