I Evropski parlament se pita
19. jul 2009.Evropski parlament u novom sazivu veoma je šarolik i samopouzdan – vremena u kojima je Savet predsednika i premijera manje više na svoju ruku mogao da određuje politiku EU definitivna su prošlost. To se odnosi i na Lisabonski ugovor o reformi EU. Irci, koji su na prošlom referendumu bili protiv, u oktobru izlaze ponovo na glasačka mesta.
Protivnici Lisabona
Međutim, i u Evropskom parlamentu ima poslanika koji su ogorčeni protivnici Lisabona. Jedan od njih je irski socijalista Džoe Higins koji kaže: „Lisabon je simbol neoliberalizma. Dođite u septembru u Irsku. Razgovarajte sa radnicima koji bi trebalo da podrže taj lisabonski projekat, mada je on u suprotnosti sa njihovim interesima“.
Kao i mnogi od sunarodnika i Higins se malo služi engleskim, malo galskim. I to je donekle novina u Strazburu. Politički, Higins ima nešto zajedničko sa Britancem Najdželom Faragom iz Stranke nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva. Stranka je u poslaničkom klubu Evropa slobode i demokratije. Najdžel Farag smatra da planirane reforme ugrožavaju nacionalnu državu i demokratiju i poručio je sa govornice u Strazburu:
„Mogu vam reći da će mnogi od nas u Klubu sloboda i demokratija učiniti sve kako bi na referendumu pomogli protivnicima Lisabona. Budućnost demokratije u Evropi je na plećima Iraca. Molim vas, slušajte narod“.
Ne potcenjivati EP
Prema njegovom mišljenju većina građana u EU je protiv Lisabonskog ugovora, ali ih nigde niko ništa ne pita. Farag i njegove stranačke kolege obično na poslaničim klupama imaju malu britansku zastavu kao znak nacionalnog opredeljenja. Pošto je Farag kritikovao i predsednika Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo odmah je reagovao: „Rado bih postavio pitanje da li je ovde dozvoljeno isticanje zastava? Ako jeste, rado bih istakao zastavu EU – ukoliko smem“. Barozove reči bile su propraćene i protestima, i aplauzom.
Međutim, on trenutno ima preče brige od zastava na poslaničkim klupama. Predsednici i premijeri želeli bi da Barozo ponovo bude predsednik Evropske komisije. I novi predsedavajući u EU, švedski premijer Fredrik Rajnfelt zalaže se za njegov ponovni izbor. Međutim, parlament mora da se saglasi, ali ta saglasnot prilično je neizvesna. Martin Šulc, predsednik poslaničkog kluba socijalista, kaže:
„Preložio sam – gospodine Rajnfelt, pošaljite prvo vašeg kandidata u parlament da ovde kaže šta namerava da učini i onda ćemo videti da li će se na osnovu njegovih predloga naći većina koja će ga podržati. Bojim se da ovaj kandidat, ako se veoma ne napregne, nema većinu u parlamentu“, rekao je Šulc i njegove reči bile su proporaćene aplauzom.
Bilo bi dobro da Barozo u septembru obezbedi većinu glasova, ali Evropski parlament sve jasnije stavlja do znanja da se mora računati sa njim kao jednim od učesnika u odlučivanju.
Autor:K. Haselbah/N. Briski
Odgovorna urednica: S. Blagojević