Kako Bundesver „mami“ nove vojnike
8. februar 2010.Pukovnik Norman fon Palubicki stoji u auli gimnazije Sali Bajn u Belicu. Na zidu projekcija zimskog pejzaža sa tri tenka. „Eto, to je moj Bundesver. A ovo je tenk, težak 62 tone, sa 1.500 konjskih snaga – troši 4 litra na kilometar. Njega sam dobro upoznao, tri godine, za njega sam položio vozački ispit“.
Savetnik Bundesvera visok je metar i 95, nosi sivu uniformu sa roze kragnom. Govori pred gimnazijalcima viših razreda; njih 25 sedi po klupama postavljenim ovde za tu priliku. Palubicki stoji u sredini, učenicima priča o svom školovanju, o obuci u tenkovskoj jedinici, o studijama na univerzitetu Bundesvera u Hamburgu. O karijeri. Palubicki je diplomirani ekonomski inženjer. Još nije napunio tridesetu, a njegova poruka glasi: interesantno je biti vojnik, mnoge su perspektive otvorene. On nabraja oko 20 studija, i više od 50 profesija.
Posao koji nije kao drugi
Ali, Palubicki je ozbiljan kada priča o misijama u inostranstvu. Bundesver nije poslodavac kao ostali, kaže on: „Nije bezopasno, to se mora znati. Nikako se ne sme zaboraviti. U profesiju vojnika spada i misija u inostranstvu“.
Savetnik Bundesvera, međutim, ne priča mnogo o opasnim akcijama u inostranstvu. On želi da informiše, a ne da zaplaši. Bundesveru je potreban podmladak i Palubicki zna da će oko toga uskoro biti problema. Broj učenika će narednih godina drastično opasti. I zato vojska intenzivno radi na stvaranju pozitivne slike o vojnicima. Palubicki održi oko 200 predavanja godišnje. Školska uprava u Belicu veoma ga ceni.
Od ukupno 25 učenika koji su pratili njegovo predavanje danas, njih četvoro ili petoro ozbiljno razmišlja da priđe Bundesveru. Ostali su došli iz čiste radoznalosti.
autori: Hajner Kizel / Mirjana Kine Veljković
odg. urednik: Nemanja Rujević