Kameron i Oland podeljeni oko EU

Francuska i Velika Britanija dobro sarađuju. Vojna saradnja i kooperacija Pariza i Londona teče relativno glatko. Nuklearne sile po tim pitanjima su složne. Na izborima za Evropski parlament, u te dve zemlje članice Evropske unije najveći uspeh na izborima ostvarili su desničarski populisti i time aktuelne vlade doveli u lošu političku poziciju.

Britanska evroskeptička stranka UKIP (United Kingdom Independent Party), harizmatičnig lidera Najdžela Faradža, u parlamentu EU će biti zastupljena sa 24 poslanika, dok će konzervativna vladajuća stranka imati 19 poslanika. Još dramatičnija situacija je u Francuskoj: ekstremno desničarska stranka Nacionalni front, koju predvodi Marin Lepen imaće 24 poslanička mesta u Evropskom parlamentu, čak jedanaest više od stranke socijalista koji su na vlasti. London i Pariz sada traže politička objašnjenja za takav trijumf populista.

Ista pretnja – različita objašnjenja

„U Evropi su nam potrebne promene“, zahteva britanski premijer Dejvid Kameron. Promene za konzervativce podrazumevaju: „Evropa mora da se fokusira na prioritete. Na privredni rast i više radnih mesta. Evropska unija je, međutim, prevelika, tvrdoglava i meša se u sve.“ Kameron zahteva: „Evrope samo onoliko, koliko je neophodno“. To bi trebalo da znači da je ima mnogo manje nego do sada.

Da bi se taj program sproveo, Kameronu su potrebni saveznici i partner, po mogućstvu u Evropskoj komisiji. Iako to ne kaže otvoreno, Kameron je protiv toga da predsednik Komisije postane Žan-Klod Junker koji se zalaže za intenzivniju saradnju u Evropskoj uniji. „U rukovodstvu su nam potrebni ljudi koji se u Evropi zalažu za otvorenost, konkurentnost i fleksibilnost- a ne za prošlost.“

Za promene, privredni rast i više radnih mesta zalaže se i francuski predsednik Fransoa Oland. Međutim, predsednik Evropske komisije kakvog želi Oland, malo toga ima zajedničkog sa željama britanskog kolege. Dok Kameron veruje u snagu tržištu, Oland stanovnike svoje zemlje upravo od toga hoće da zaštiti: „Želim da novi mandat Evropske komisije bude usmeren na privredni rast, otvaranje novih radnih mesta, zaokret u energetskoj politici i više zaštite.“

Svi žele napredak – ali na koji način?

Desničarski populisti u Francuskoj pobedili su sa programom koji proklinje globalizaciju i Evropsku uniju i propagira povratak suverenom odlučivanju nacionalnih država. Oland ne namerava da smanjuje kompetencije EU. Naprotiv, on na Brisel želi da prebaci više odgovornosti za rešavanje problema u svojoj zemlji. „Ako jedan od četiri birača u Francuskoj glasa za ekstremnu desnicu i to u zemlji koja je jedan od osnivača EU, onda postoji problem. Ali to nije problem na koji samo u Francuskoj mora da se reaguje, već je to problem čitave Evrope.“ Stoga on želi da nastavi sa onim što je započeo od kako je preuze o predsedničku funkciju: Evropi dati novi pravac – za brži napredak.

Kako bi tačno trebalo da izgleda ta evropska inicijativa za brži napredak i na koji način bi se finansirala, nije postalo jasno ni nakon samita šefova država i vlada EU. Nije jasno ni u kojoj meri bi evropske investicije u nove tehnologije i investicije u diversifikaciju energetskih izvora u Evropi uticale na smanjenje broja nezaposlenih u Francuskoj. Politikolog Emilijano Grosman iz Pariza u toj nejasnoći vidi glavni Olandov problem: „Već duže vremena nema jasnih predloga iz Francuske o budućem smeru EU.

Angela Merkel kao posrednica?

Bez obzira na još uvek maglovitu strategiju za dalji napredak, za razliku od Kamerona, Oland ne želi da uskraćuje prava evropskih institucija: „Izmena ugovora nam nije potrebna“. Isto tako Oland ne sumnja u orijentaciju svoje zemlje: „Francuska je Evropa, a Evropa ne može da živi i napreduje bez Francuske.“

Više Evrope i manje Evrope – Francuska i Velika Britanija imaju različite odgovore na jačanje evropskeptičnih snaga u svojim zemljama. Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja sa obe zemlje mora usko da sarađuje, želi da bude posrednica između druge i treće najsnažnije zemlje EU. Kada je reč o Evropskoj komisiji kancelarka je veoma oprezna. Kao članica Evropske narodne partije ona zaključuje: „Žan-Klod Junker je naš glavni kandidat za funkciju predsednika Evropske komisije.“