Ko će voditi Evropsku uniju?

Pošto su čuli glas svojih građana, lideri Evropske unije započeli su konsultacije o prioritetima i strategijama kojima će se Unija rukovoditi u godinama koje dolaze. Rezultati poslednjih evropskih izbora pokazuju mešavinu podrške postojećoj politici i želje za promenama, ali i porast evroskepticizma u nekim od zemalja-članica.

Za sada, države Evropske unije složene su u oceni da u narednom periodu fokus mora ostati na oživljavanju ekonomije: privrednom rastu, tržišnoj utakmici i otvaranju novih radnih mesta. Međutim dok jedni, poput nemačke kancelarke Angele Merkel, takav put vide kroz održavanje fiskalne discipline, drugi, sa francuskim predsednikom Olandom i italijanskim premijerom Rencijem na čelu, zagovaraju popuštanje budžetske štednje.

Istovremeno, dok većina u EU budućnost i dalje vidi u sintagmi „više Evrope“, za premijera Velike Britanije Dejvida Kamerona ona ne uključuje neophodno i uvek Brisel: „Imajući u vidu rezultate (evropskih izbora), EU ne može samo da slegne ramenima i da nastavi dalje. Potrebna nam je promena i da se Evropa koncentriše na ono što je zaista bitno, kao što su privredni rast i radna mesta, a ne na mnogo drugih stvari. Potreban nam je pristup koji će prepoznati da je Brisel postao suviše veliki, da previše naređuje i da se meša. Moramo da imamo zemlje-nacije gde god je to moguće, a Evropu samo gde je potrebno“, poruka je Kamerona sa jučerašnjeg (27.5.) evropskog sastanka na vrhu.

Sve to govori i o težini posla koji je Savet Evropske unije dodelio svom predsedniku Hermanu van Rompeju, od koga se očekuje da u narednim nedeljama sa zemljama članicama vodi bilateralne konsultacije u cilju usklađivanja buduće strateške orijentacije Unije.

Bez dogovora oko budućeg predsednika Evropske komisije

Kojim putem će Evropska unija dalje, to će umnogome zavisiti i od prioriteta novog sastava Evropske komisije, a prva bitka za „novu Evropu“ već se vodi oko imenovanja predsednika tog najznačajnijeg, izvršnog tela EU. Na osnovu Lisabonskog ugovora i rezultata izbora za Evropski parlament, kandidat evropskih konzervativaca, koji su i ovoga puta osvojili najveću podršku građana EU, #link:http://www.dw.de/portret-pobednika-%C5%BEan-klod-junker/a-17655429:Žan-Klod Junker#, polaže pravo na mesto prvog čoveka Komisije. Junkera su kao prvog mandatara za sastavljanje potrebne većine u Parlamentu podržale i druge najveće evropske političke porodice, počev od socijaldemokrata, preko liberala i zelenih, i o tome već obavestile Evropski savet u čijoj je ingerenciji da uz konsultaciju sa Evropskim parlamentom, a uzevši u obzir rezultate evropskih izbora, predloži novog predsednika Evropske komisije

„Nema potrebe da Evropski savet odugovlači taj proces. Sada nije vreme za premišljanje već je vreme da se proevropskim snagama da šansa da odgovore na zabrinutost evropskih birača kroz detaljan program za narednih pet godina“, izjavio je šef socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda.

Međutim, među evropskim liderima ni po tom pitanju za sada ne postoji konsenzus. Iako kaže da je zadovoljna činjenicom što Junker dolazi iz redova Evropskih narodnih partija, kojima i sama pripada, nemačka kancelaraka Angela Merkel naglašava da „niko jedna nema većinu i da se takva većina tek mora pronaći“.

Za britanskog premijera Junker nije prihvatljiv jer insistira na jačoj integraciji Evrope. Sa druge strane, hrvatski premijer Zoran Milanović smatra da se obećanje dato biračima o podršci kandidatu političke opcije koja je dobila najviše glasova na evropskim izborima mora poštovati.

U Briselu se mogao čuti i predlog da na čelu tako važne evropske institucije bude izabrana žena. U svakom slučaju, naredni dani i nedelje biće posvećeni konsultacijama i pregovorima Saveta EU, Evropskog parlamenta i zemalja-članica oko jedne od tri najznačajnije funkcije u EU. Posle imenovanja novog predsednika Evropske komisije, Evropska unija bi do kraja godine trebalo da dobije i novog predsednika Saveta EU i šefa diplomatije.