Ko je na meti ruskih aviona?

Nešto pre dve nedelje, ruske rakete vazduh-zemlja navodno su dva puta pogodile bolnicu u sirijskom Sarminu. Dvanaest civila je poginulo, uključujući i dva lekara, navodi američka fondacija SAMS, koja je osnovala bolnicu. Jedna radio-stanica je na internetu pokazala fotografiju potpuno uništene zgrade. Rusija je to demantovala. Ministarstvo odbrane u Moskvi, pokazalo je fotografije iz vazduha koje navodno dokazuju da je klinika krajem oktobra – jedanaest dana nakon napada – još uvek bila netaknuta. Dok Rusija nastavlja da insistira da preciznim bombama pogađa samo teroriste, sirijski i zapadni izvori govore o sve više smrtnih slučajeva među civilnim stanovništvom.

Od kraja septembra do kraja oktobra ruskih borbeni avioni izveli su skoro 1.400 letova i pritom, prema informacijama iz Moskve, uništili 1.623 „teroristička objekta“. Međutim, s tim u vezi, postavljaju se dva pitanja: prvo, nejasno je koga tačno Rusi smatraju „teroristima“. S druge strane, u izveštajima se ne pominju civilne žrtve. Zašto u ruskim napadima ne stradaju nenaoružani ljudi, dok je u napadima SAD u Iraku, Avganistanu i Siriji uvek bilo civilnih žrtava?

Umesto IS, na meti je FSA

Rusija ističe da se bori na strani predsednika Sirije, Bašara Al Asada, a protiv terorističke milicije „Islamska država“ i sirijskog ogranka Al-Kaide – Nusra-fronta. Obe organizacije su iz zapadne perspektive terorističke grupe. Međutim, Moskva i Damask često imenuju sve protivnike režima kao teroriste. Na Zapadu se mnoge pobunjeničke grupe smatraju umerenim. Neke od ovih grupa, kao što je Slobodna sirijska vojska (FSA), podržane su od strane Zapada i arapskih država. A očigledno su upravo te grupe primarni ciljevi ruskih borbenih aviona.

Novinar Mohamed al Katib iz Alepa na internet-portalu „Al Monitor“ prebacuje Rusima da pre svega bombarduju Slobodnu sirijsku armiju i njene saveznike. Prema vašingtonskom Institutu za proučavanje rata, Rusi napadaju regione koji su pod kontrolom Nusra-fronta, međutim, većina bombardovanja se događa na područjima gde su aktivni i drugi pobunjenici. Osim toga, ruski avioni, pored vojnih ciljeva, očigledno gađaju i bolnice, džamije i stambene područja. Safo Labanije, upravnik nemačko-sirijskog Udruženja za promociju sloboda i ljudskih prava sa sedištem u Darmštatu, kaže: „Na žalost, Rusi pogađaju samo civile i umerenu opoziciju“. Labanije se upravo vratio iz ratne zone. Niko tamo ne zna ništa o napadima na pozicije IS, tvrdi on za Dojče vele.

Mnogo ubijenih civila

Organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč optužuje Rusiju da je sredinom oktobra u dva napada na Gantou i Ter Maleh ubila 59 civila, uključujući 33 dece. Sirijska opservatorija za ljudska prava sa sedištem u Londonu računa da je u prvom mesecu ruskih vazdušnih napada ubijeno ukupno skoro 600 ljudi, a da su trećina bili civili.

Andrej Kartapolov iz ruskog generalštaba odbacuje take izveštaje. „Ruska avijacija nije letela toliko napada, pa nije ni mogla da uništi toliko civilnih objekata.“

U ratu informacijama, sve strane se oslanjaju na satelitske slike i video zapise. Često je nejasno kada su oni nastali i da li su manipulisani. Belingkat, udruženje za istraživačko novinarstvo, pokušalo je u sredu da rasvetli napad na Sarmin: nakon analize fotografija iz vazduha i informacija dostupnih na internetu, došli su do zaključka da Rusi nisu direktno pogodili bolnicu.

Malo pouzdanih informacija

Vrlo malo nezavisnih novinara usuđuje se da izveštava iz ratne zone. Jedan od njih je bio Švajcarac Kurt Pelda, koji je bio svedok ruskog bombardovanja. Pelda je javio da je u napadu na artiljerijski položaj Nusra-fronta, bačena jedna kasetna bomba. Deo te bombe pogodio je obližnje selo. „Nije da Rusi žele da ubijaju civile, ali postoji kolateralna šteta“, rekao je novinar. Drugi problem je što ruska i sirijska vojska delom koriste iste tipove aviona, dodaje on.

Međutim, posledice po civilno stanovništvo su jasne. Ohrabrene vazdušnom podrškom velikog saveznika, trupe Asadovog režima su u mnogim mestima krenule u ofanzivu. Sve više ljudi beži ka turskoj granici. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u oktobru je pobeglo najmanje 124.000 Sirijaca.