Masovne krađe nafte i sabotaže naftovoda

Nigerijska vojska i policija su pronašle i zapečatile 56 ilegalnih skladišta ukradene sirove nafte. Time su zadale težak udarac ilegalnoj trgovini ovom sirovinom. Osim limene buradi na takvim lokacijama se često može naći i oprema za rafinisanje sirove nafte.

Vojska i policija su u toj akciji povratile oko 1,2 miliona litara ukradene nafte a uništeno je najmanje 15 ilegalnih rafinerija. One su se nalazile u šumama u blizini Jenagoe, grada u saveznoj državi Bajelsi na krajnjem jugu zemlje, stotinak kilometara od atlantske obale. Čitava oblast je deo delte Nigera, bogate naftom, i glavno je žarište ilegalnih aktivnosti.

Uhapšeno je 17 osumnjičenih, a zaplenjeni su veći broj transportnih vozila kao i oprema za rafinisanje nafte. Prema podacima Nigerijske inicijative za transparentnost fosilnih industrija, Nigerija je između 2009. i 2020. godine izgubila oko 620 miliona barela sirove nafte, u vrednosti od 46 milijardi dolara.

Iako je najveći proizvođač sirove nafte u Africi, zemlja se suočila sa ozbiljnim problemima zbog masovnih krađa nafte i sabotaža naftovoda. Ti problemi značajno su smanjili proizvodnju i izvoz, osakatili državne finansije i predstavljaju ozbiljan izazov za predsednika Bolua Tinubua.

Krađa nafte postaje „sofisticirana“

U Nigeriji se nafta odavno krade, ali su poslednjih godina kriminalci bitno usavršili svoje metode. Umaru Ahmadu, finansijski konsultant za naftu i gas, kaže da će se krađa nafte nastaviti dokle god vlada ne reši pitanja socijalne i ekonomske pravde u regionu.

Ahmadu za DW ukazuje da su vlade konstantno zanemarivale stanovništvo na naftonosnim područjima. „Nemaju infrastrukturu, nemaju osnovnu socijalnu i ekonomsku podršku. Nema mreže socijalne sigurnosti. Izgubili su sredstva za život. Njihovo okruženje je ugroženo i potpuno uništeno“.

Ahmadu smatra da će takvo stanje potrajati sve dok vlasti budu eksploatisale mineralne resurse ne vodeći računa o lokalnoj zajednici. U takvoj situaciji, „kontinuirano sabotiranje vlade krađom sirove nafte ili nelegalno rafinisanje neće prestati.“

„Sve dok se njihovi problemi tretiraju površno, a niko ne pokazuje interesovanje za njihovo rešavanje, sve dok samo eksploatišemo njihovu sirovu naftu, uništavamo njihovu životnu sredinu i oni ne dobijaju nikakvu razumnu finansijsku naknadu, oni će se snalaziti sami, bilo krađom nafte ili njenom nelegalnom preradom“, naglašava Ahmadu.

Održavanje odgovornosti vlasti

Bendžamin Boakje, izvršni direktor Afričkog centra za energetsku politiku u Gani, za DW kaže da je situacija u Nigeriji primer za to kako opstaje sistem u kojem se ljudi i organizacije interesuju samo za novac, a ne za regulative i zaštitu životne sredine.

On tvrdi da je reč o korumpiranom sistemu u kojem političke i kontrolne instance često imaju zajedničke interese. „Dok se ne pokaže politička volja da se sredi nered i da se odgovorni kazne, stalno ćemo govoriti o ovom problemu a ne i o rešenju“ dodao je on.

Uticaj na životnu sredinu

Istraživanja su pokazala da krađa nafte kontaminira vazduh, zemlju i vodu, što ima teške posledice po zdravlje i život stanovnika. Ahmadu kaže da je to logična posledica ilegalne eksploatacije kojom se bave nestručni ljudi. „Oni to rade na najprimitivniji način. Kao rezultat toga, životna sredina trpi“.

Bilo je i slučajeva kada su zbog neopreznog postupanja prilikom krađe izbijali veliki požari.

Umaru Ahmadu kaže da nigerijska vlada gubi ogromne prihode zbog kontinuiranog uništavanja naftovoda i druge naftne infrastrukture.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku