Neizvesnost oko spora sa Iranom

Situacija u Iranu izuzetno je teška. Inflacija je tamo danas čak 40 odsto. Privreda te zemlje je u dubokoj krizi. Pored toga, za 14. juna su zakazani novi predsednički izbori tako da je borba za vlast među konzervativnim snagama Irana, pred izbore, dodatno produbila političku krizu. To bi za takozvanu Grupu 5+1, koju sačinjavaju zemlje s pravom veta u Savetu bezbednosti UN, kao što su Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska, te uz njih još i Nemačka, iz ugla Zapada moglo da predstavlja prednost u novoj rundi pregovora.

Posledice uvedenih sankcija

Odgovornost za aktuelnu ekonomsku krizu u Iranu pristalice verskog vođe u toj zemlji Alija Hameneija rado stavljaju na teret vladi pod rukovodstvom predsednika Mahmuda Ahmadinedžada. Međutim, niko ne želi da prizna da sankcije, koje je prethodno uveo Zapad, pokazuju rezultate. Zbog tih sankcija, pored običnih građana, trpe i firme srednje veličine koje se sve više zatvaraju. Iranu naročito teško padaju sankcije vezane za naftu i finansijski sektor, koje prouzrokuju velike gubitke. Procenjuje se da je atomski program Irana – mereno gubicima stranih investicija i zaradi od nafte – tu zemlju do sada koštao više od 100 milijardi dolara.

Sumnja umesto uverenja

Teheran ipak sa dosta optimizma gleda na pregovore u Kazahstanu: „Prvi susret tamo, doneo je pozitivne rezultate, tako da se nadamo nastavku tog trenda“, rekao je iranski ministar spoljnih poslova Ali Akbar Salehi. I u Briselu se navodi da je Iran pozitivno reagovao na predlog šestorke. Nejasno je, međutim, kako tačno izgleda novi predlog koji je iranskoj strani predstavljen u februaru. O tome se, naime, nisu izjasnili ni evropska predstavnica Ketrin Ešton, ni šef iranskog pregovaračkog tima Saed Džalil. Obe strane do sada su samo saopštile da Grupa 5+1 ne traži više od Irana zatvaranje postrojenja za obogaćivanje urana u mestu Fordo južno od Teherana. Za uzvrat iranska strana bi trebalo da dopusti međunarodne inspekcije u podzemnim postrojenjima.

Ekspert za Iran pri Univerzitetu u Birmingemu Skot Lukas smatra da Iran neće odustati od zahteva za ukidanjem sankcija, pogotovo kada je reč o nafti. Slično se izjašnjava i Reza Taghizadeh, ekspert za međunarodne odnose na Univerzitetu u Glazgovu. Prema njegovim rečima, nema nade da će u Almati biti postignuti jasni rezultati.

Autori: Jašar Erfanijan / Mahindokt Mesbah / Senad Tanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković