Nemačka štampa o napadu na Kosovu: „Priprema terena“

Frankfurter algemajne cajtung piše: „Posle bombaškog napada na kanal na severu Kosova, odakle dolazi voda važna za rad dve elektrane, kosovski premijer Aljbin Kurti optužio je Srbiju da je odgovorna za eksploziju. Beograd je ovo odbacio. Kosovska policija u međuvremenu je uhapsila osam osumnjičenih osoba tokom racija na severu Kosova naseljenom Srbima i saopštila da su tokom racija zaplenili i oružje i municiju.“

U kratkom izveštaju prenose se i Kurtijeve reči: „Napad su izveli profesionalci. To je novi zločinački i teroristički napad za koji verujemo da dolazi od bandi kojima diriguje i koje režira Srbija.“ Nemački list, međutim, navodi i da pozadina napada „još uvek nije jasna“ i da je „Beograd negirao bilo kakvu odgovornost“.

„Hibridni rat“

Berlinski Tagescajtung prenosi reakciju Evropske unije koja je osudila eksploziju kao „teroristički napad“, kao i izjavu odlazećeg visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja koji je ocenio da je to „odvratan čin sabotaže kritične civilne infrastrukture Kosova“. Navodi se i da su se „međunarodnim kritikama pridružile SAD, Francuska i Turska“, a i da su „zaštitne snage Kfora za Kosovo predvođene NATO takođe pozvale na uzdržanost“.

List piše: „Kosovski mediji veruju da su napadi početak hibridnog rata predvođenog Rusijom. Ranije ove nedelje, napadači su bacili ručne bombe na zgradu opštine i policijsku stanicu. Najgora eskalacija poslednjih godina dogodila se krajem septembra 2023. nakon fatalnog napada srpski paravojnih komandosa na patrolu kosovske policije, kada je tridesetak naoružanih muškaraca napalo patrolu kosovske policije.“

„Srbija nada pomoći Rusije i SAD“

Frankfurter rundšau prenosi da se, posle napada na Kosovu, „Priština i Beograd međusobno optužuju“ i ujedno iznosi ocenu da se „Srbija nada pomoći Rusije i SAD“.

„Vlada Srbije odavno tvrdi da su njeni sunarodnici na Kosovu ugnjetavani. Ona nikada nije priznala državu Kosovo i brojnim međunarodnim inicijativama pokušava da podrije teritorijalni integritet i suverenitet te zemlje. Na izbornu pobedu Donalda Trampa na Balkanu se gleda kao na priliku da Srbija – čije rukovodstvo održava bliske kontakte s Trampovim okruženjem – unapredi svoje interese. U tom kontekstu, napad (na kanal Ibar-Lepenac, prim.red.) posmatra se kao priprema terena za to.“

„To nikako nije velikosrpski san“, ocenjuje nemački list, „prva Trampova administracija podržala je Srbiju u njenom planu da odvoji sever Kosova i pripoji ga Srbiju. Većina Srba živi na severu, a ima i mnogo prirodnih resursa. Mnogi poznavaoci situacija sada strahuju da bi pod drugom Trampovom administracijom moglo da dođe do još jednog pokušaja iscrtavanja granica na Balkanu na osnovu etničkih kriterijuma, što bi bilo izuzetno opasno, posebno za državu Bosnu i Hercegovinu – a to bi samim tim povećalo i rizik od rata“, zaključuje Frankfurter rundšau.