Nemački put kroz NATO
3. april 2009.U trenutku potpisivanja ugovora o osnivanju NATO, 4. aprila 1949. godine, Nemačka je još bila demilitarizovana, podeljena u okupacione zone i bez državnog suvereniteta. Iza kulisa se međutim već uveliko radilo na promeni statusa i 23. oktobra 1954. godine je tadašnji nemački kancelar Konrad Adenauer u Bundestagu ponosno proglasio stupanje na snagu tzv. „Pariskih ugovora“:
„Danas za Saveznu Republiku Nemačku prestaje okupacija. S dubokim zadovoljstvom mogu da potvrdim da smo mi sada slobodna i nezavisna država. Stupanjem na snagu Pariskih ugovora dobijamo pun suverenitet koji obuhvata novi ugovor o Nemačkoj - pristupanje Zapadnoevropskoj uniji i prijem Nemačke u NATO.“
Peršing protiv SS raketa
U dugim godinama hladnog rata NATO je za Zapadnu Nemačku bio garant bezbednosti pred ekspanzionističkom politikom Sovjetskog Saveza. Istovremeno je međutim svima bilo jasno da, ukoliko do sukoba između blokova dođe, on će se u prvom redu odvijati na teritoriji Nemačke.
Ta podeljenost i protivrečnost posebno je došla do izražaja krajem 70-ih godina. Kao odgovor na rusko postavljanje raketa srednjeg dometa tipa SS, tadašnji socijaldemokratski kancelar Helmut Šmit zalagao se za reakciju Zapada:
„Svake nedelje stiže nova SS raketa s tri bojeve glave - 50 godišnje. SAD i Atlantski savez žele da imaju mogućnost da se poravna ta neravnoteža.“
Odgovor NATO bilo je stacioniranje raketa Peršing II i krstarećih raketa sa nuklearnim, bojevim glavama na području Nemačke. Odlučan protivnik takve politike bio je Šmitov prethodnik i predsednik Socijaldemokratske stranke Vili Brant:
„Više od 70 odsto ljudi u Saveznoj Republici ne želi da se Nemačka sve više zatrpava tim atomskim prokletstvom.“
Koncept umrežene sigurnosti
Sve do pada Berlinskog zida Nemačka je igrala pasivnu ulogu u NATO, još uvek pod teretom prošlosti. To se promenilo s ponovnim ujedinjenjem zemlje 1989. godine, a naročito s Kosovskim ratom deset godina kasnije:
„U noći na četvrtak NATO je započeo sa vazdušnim napadima na vojne ciljeve u Jugoslaviji. Savez je na taj korak bio prisiljen da bi sprečio humanitarnu katastrofu na Kosovu“, objavio je kancelar Gerhard Šreder u Bundestagu u martu 1999. godine.
Danas su nemački vojnici u okviru NATO širom sveta, a Nemačka je i politički jedna od najaktivnijih članica Saveza. Pri tom se kancelarka Angela Merkel zalaže za novi koncept međunarodne bezbednosti:
„Mi, sa strane Nemačke, želimo koncept umrežene sigurnosti. To znači da NATO mora da radi na tome da svoje akcije uskladi s drugim međunarodnim organizacijama.“
Autor: Zoran Arbutina
Odgovorni urednik: Ivan Đerković