Nije pukla Šara, nego suživot u Makedoniji

U centru Skoplja, simbolu suživota u Makedoniji, život se naizgled odvija po uobičajenom, čaršijskom ritmu. Uprkos vrućini, kafići i restorani su prepuni. Dosta gostiju ima i u kafiću „Nju Orleans“ nedavno demoliranom jer je disk-džokej pustio makedonsku pesmu „Raspukala Šar-planina“. Danas tamo ponovo sede Makedonci, Albanci i Turci, piju kafu i hladno pivo. Nekada je možda bilo dovoljno reći da su tu prijatelji, ali danas je važno naglasiti da su u pitanju građani različitih etničkih zajednica, zabrinuti za budućnost zajedničkog života u gradu i državi. Oni ne žele da žive podeljeni po muzici koju slušaju, po adresi stanovanja ili po maternjem jeziku.

I Džabir Derala, predsednik nevladine organizacije „Civilni centar za slobodu“ popodne izlazi da popije kafu u čaršiji. Taj aktivista je zabrinut. On kaže da su etničke podele posledica grešaka države, pri čemu lokalne samouprave moraju da prate trendove koje diktira centralni nivo:

„Makedonci i Albanci žive u svetovima koje dele visoki, nevidljivi zidovi koje su sagradile institucije, a utvrđuju ih mediji naklonjeni vladi. Segregacija po etničkoj i verskoj osnovi je očigledna na svakom mestu. Mladi odlaze u kafiće koji su opredeljeni po nacionalnosti, kreću se u hermetički zatvorenim krugovima. Njihova interakcija događa se pretežno u virtuelnom prostoru interneta, gde se nadmeću u tome ko će biti žešći i vulgarniji prema drugoj zajednici, šireći govor mržnje“, kaže Derala.

„Iz virtuelnog prostora, mržnja lako prelazi u stvarni svet. Tuče u autobusima i stadionima su redovna pojava. Malobrojni lokali gde etnička i verska pripadnost ne igraju nikakvu ulogu i u kojima se skupljaju progresivni mladi, oni koji su pretežno locirani u staroj skopskoj čaršiji, nalaze se na udaru nacionalista i nasilnika. Intelektualci, nevladine organizacije, aktivisti za mir i ljudska prava, etiketiraju se kao izdajnici sa obe strane etničke barijere, a vrednosti koje se danas neguju proizilaze direktno od parazitskih institucija.“

Jasna linija podele

Van granica čaršije vlada etnička čistota. Svi slušaju svoju muziku, gledaju pozorišne predstave na svom jeziku, žive sa komšijama iste nacionalnosti, žene se i udaju sa članovima iste zajednice. Na mešovite brakove se još ne gleda blagonaklono. Nažalost, ni incident u „Nju Orleansu“ nije bio usamljena pojava. Dve eksplozije su pre nekoliko dana odjeknule u kompleksu univerziteta „Ćirilo i Metodije“, na „pogrešnoj“ strani grada. Dok policija traga za počiniocima koji su koristili dve ručno napravljene eksplozivne naprave, javnost je uverena da je to još jedan primer manipulacije – gde je najlakše, najjeftinije i najisplatljivije raspiriti međuetničke i međuverske napetosti i nasilje.

Na žalost, etnička segregacija nije prisutna samo u Skoplju, iako je tamo najprimetnija, verovatno zbog veličine grada. Slično je i u drugim mešovitim opštinama – Struga, Kičevo, Debar, Gostivar… Taj negativni trend potvrđuje i Lulzim Haziri, aktivista za ljudska prava i programski direktor „Asocijacije demokratskih inicijativa“ Gostivara:

„Šteta je učinjena. Nije se iskoristila mogućnost da se izgradi multikulturno društvo, koje bi nudilo razvoj i stabilnost. Umesto toga, još uvek smo svedoci međuetničkih incidenata, govora mržnje i netrpeljivosti“, tumači taj makedonski Albanac. „Segregacija po etničkoj osnovi u multietničkim sredinama, uključujući i Gostivar u kome ja živim, vidljiva je kao da je iscrtana kredom. Podeljenost je svuda: u školama zbog etničkih smena, u kafićima koji su podeljeni na albanske i makedonske, u naseljima, po sportskim i kulturnim zajednicama, u medijima… Ulje na vatru dodaju i verske zajednice, i mediji.“

Posebno brine to što ta segregacija postaje sve vidljivija u godinama posle Ohridskog sporazuma, nakon oružanog sukoba 2001. „Mora se razumeti da taj sporazum ne znači samo brojke i procente etničke zastupljenosti, već i strategiju za zajedničku budućnost“, ukazuje Haziri.

Zajedništvo u rikverc

Prema statističkim podacima, mnogo više međuetničkih incidenata desilo se od 2001. godine do danas, nego pre sukoba. Svi upiru prstom u političare, a oni ne prezaju ni od čega da ne bi izgubiili glavni adut na kome osvajaju vlast – navodni patriotizam.

I Petar Atanasov, profesor na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, kaže da je etnička pripadnost moćan činilac za mobilizaciju: „Iako je u Makedoniji Ohridski sporazum zatvorio važna pitanja, u određenim uslovima ona se ponovo otvaraju i aktuelizuju. Suživot se kreće unazad zbog mnogih faktora. Najvažnije je to što (premijer) Gruevski i (glavni predstavnik Albanaca u vladi) Ahmeti ne promovišu i ne grade zajednički život. Oni bi više voleli da oni drugi ne postoje. Oni jesu partneri u Vladi, ali su i etnički protivnici. To im donosi nacionalne poene zbog promovisanja etnocentrizma. Gruevski poentira, a Ahmeti se bori za više resursa“, tumači profesor Atanasov. „Danas imate generacije mladih Albanaca koji uopšte ne razumeju i ne govore makedonski jezik. Kako ćete njih da integrišete? Koju muziku oni slušaju? Potreban je samo povod za novo varničenje i jačanje predrasuda“, upozorava Atanasov.

Ono što ohrabruje jesu mnogobrojne reakcije protiv etničke segregacije. Tim glasovima se pridružio i analitičar Daut Dauti, koji je žestoko kritikovao albanske patriote kojima je zasmetala pesma „Raspukala Šar-planina“:

„Pesma je rođena decenijama pre nego što su oni rođeni. Govori o tri čobana. Iz teksta koji je poetičan i metaforičan, čak ni ideološki komesari u doba komunizma nisu uspeli da izvuku nacionalističke poruke protiv bratstva i jedinstva tadašnjih naroda i narodnosti. Ovi naši čobani po naselju, neka mi oproste stočari što koristim takav vokabular, koji su se 'raspukli' zbog pesme pokojnog Sarijevskog, ni u kom slučaju ne mogu da toj pesmi pripišu neku novu namenu koja budi loše uspomene. Navalili su na inventar kafića, blamiraju sebe i zajednicu kojoj pripadaju. Ipak, iskreno, očekujem da im sud odredi uslovnu kaznu kao onima koji su nedavno palili radnje po Gorči. Ako bude drugačije, nešto nije u redu sa državom.“