Novi polet za Evropu?
22. oktobar 2014.Žan-Klod Junker je u političkoj Evropi jedan od ljudi sa valjda najviše veza. On poznaje svakoga i svako poznaje njega. S većinom važnih političara taj demohrišćanin je u poslednjih dvadeset godina i lično dogovarao neki dil i isposlovao kompromis. On je u Briselu i Strazburu duže nego bilo ko drugi.
Kao dugogodišnji šef evrozone, on dobro zna i uspone i padove evropske fiskalne i ekonomske politike. Junker se ne boji „velikih“ u Evropskoj uniji. On čavrlja i sa francuskim predsednikom Olandom i sa nemačkom kancelarkom Merkel. Sve su to odlučujuće pretpostavke za veliki zadatak kojeg se Junker, neposredno pred njegov 60. rođendan, mora prihvatiti.
Junkerova komisija će se pre svega baviti ekonomijom i oživljavanjem konjunkture. Evropska unija i dalje je u krizi, iako su ostali regioni u svetu odavno i mnogo bolje prevladali posledice krize iz 2008. i 2009. Junker ne želi da se odrekne oštrih mera štednje, niti novog zaduživanja. To je za njega tipično. On traži srednji put između francuskog i nemačkog recepta.
Nemoguća misija?
Njegov kompromis glasi: investirati, ali bez novih dugova. Već do kraja ove godine želi da za to namakne 300 milijardi evra. To je i više nego ambiciozan cilj. Kako to namerava da postigne? – to nam Junker nije otkrio u svom nastupnom govoru. Nova Evropska komisija mora pokrene reindustrijalizaciju Evrope, ali bez da odustane od svojih socijalnih standarda, kao i od ciljeva vezanih za zaštitu klime. Sve to se mora dogoditi bez novih dugova i bez finansijske žrtve poreskih platiša u pojedinim zemljama-članicama.
Uspeh Žan-Klod Junkera meriće se i po tome da li će uspeti da premosti duboki jaz između Nemačke kao kočničara novih dugova i Francuske i Italije koje bi rado krenule u nove dugove.
Žan-Klod Junker se u početku nećkao da li da prihvati tu dužnost. Ipak, nakon evropskih izbora i preko leta skupio je novu energiju i zalet koji može da mu pomogne da deluje verodostojnije nego njegov prethodnik Barozo. Taj Portugalac isuviše je zavisio od konzervativnih predsednika vlada – drugim rečima od nemačke kancelarke Angele Merkel. Neki u Briselu nadaju se da je došao novi Žak Delor, legendarni predsednik Komisije koji je osamdesetih podstakao zaista velike i dalekosežne reforme.
Može i bolje nego Barozo
Ali Evropska unija je danas mnogo kompleksnija nego pre 25 godina. U preraspodeli nadležnosti među institucijama, moć Evropske komisije se smanjila. Evropski savet, dakle predstavništvo zemalja-članica, kao i Evropski parlament, danas mogu mnogo više da utiču na Evropsku komisiju nego ranije. Junker naravno ne može da deluje nezavisno od predsednika država ili vlada zemalja-članica, ali on može bolje da iskoristi prostor koji mu stoji na raspolaganju nego što je to radio Barozo.
Junker nije sam. On je okupio 27 komesarki i komesara koje su poslale zemlje-članice – i koji su veoma različito kvalifikovani za svoj novi posao. Predsednik želi da poboljša efikasnost tog šarenog društva uz pomoć sedam potpredsednika i uz veoma složenu strukturu radnih grupa. To je zanimljiv eksperiment, iako danas još niko ne može da tvrdi da će on i uspeti.
Žan-Klod Junker može da se pohvali sa veoma mnogo iskustva, ali i on će tek morati da nauči kako se vodi državna služba sa preko 30.000 saradnika iz 28 zemalja-članica. Dugo vremena bio je premijer patuljaste države u kojoj svako svakoga poznaje: Luksemburg ima samo 500.000 stanovnika. Sada je odgovoran za 500 miliona stanovnika Evropske unije.