Novo poglavlje u trgovini oružjem
15. maj 2015.Poseta izraelskog predsednika Kilu prošla je bez posebne medijske pažnje. Rivlin je posetio brodogradilište u kojem se za Izrael prave moderne podmornice i u čijem će se susedstvu uskoro praviti četiri korvete za izraelsku mornaricu.
Samo dan pre svečanosti povodom 50 godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Nemačke i Izraela je u Tel Avivu potpisan ugovor o kupovini četiri ratna broda u vrednosti od 430 miliona evra. „To je dokaz da nemačko-izraelska saradnja u naoružavanju funkcioniše“, izjavio je za Dojče vele poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u nemačkom parlamentu Roderih Kizeveter. On smatra da Nemačka sufinansira kupovinu kao što je to radila u mnogim dosadašnjim slučajevima trgovine oružja: „Time ne samo da obezbeđujemo odbrambenu sposobnost izraelske mornarice, već i pokazujemo da Izrael može da se osloni na svoje evropske partnere“.
Očekuje se da će nemačka vlada s najmanje 115 miliona evra podržati kupovinu ratnih brodova. Osim toga, u Kilu će biti napravljeni samo brodovi na koje će oružje ili tehnička oprema biti montirani u Izraelu. Nakon toga će brodovi imati ukupnu vrednost od milijardu evra. Brodovi od 2022. do 2027. godine skoro da neće biti u upotrebi.
Nemačko-arapski dogovor s Izraelom
Pikantno je to što je nemački firma koja se bavi brodogradnjom, ThyssenKrupp Marine Systems (TKMS), uradila nacrt tipa broda, ali ga ona ne proizvodi. To će uraditi firma German Naval Yards, koja se takođe nalazi u Kilu, i koja je kooperant TKMS. Ta firma je do pre tri godine pripadala TKMS, tačnije, sve dok je nije kupila kompanija Abu Dhabi MAR čije je sedište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tačnije rečeno: jedna arapska kompanija po nalogu nemačke firme pravi ratne brodove za Izrael.
Ovo nije prvi poslovni potez između Nemačke i Izraela kada je reč o izraelskoj vojnoj mornarici. Od 1999. Godine, TKMS Izraelu isporučuje podmornice tipa Delfin. Do 2018. Godine, ukupno bi trebalo da bude isporučeno šest takvih podmornica. Trenutno u Kilu jedna posada iz Izraela testira petu podmornicu pod imenom Rahav.
Nuklearno zastrašivanje
Kada je reč o podmornicama Delfin, godinama se postavlja pitanje da li izraelska mornarica s podmornicama može da lansira i atomsko oružje? Stručnjak za pomorstvo Klaus Momzen smatra da Izrael planira ili već ima jednu vrstu nuklearnog zastrašivanja u vazduhu, na kopnu i na moru. „Možda čak i sa podmornicama klase Delfin. Međutim, Izrael ćuti kao i kada je reč o tome da li poseduje atomsko oružje ili ne“.
Otfrid Nasauer, novinar i istraživač mirovnih procesa, isključuje to da je Nemačka s podmornicama Delfin isporučila oružani sistem pomoću kojeg mogu da se lansiraju i rakete s nuklearnom glavom. On kaže da to „Izrael sam sa svojim tehničkim dostignućima mora da dogradi“.
Špijunaža s nemačkim podmornicama
Nasauer i Momzen smatraju da je glavni interes Izraela u kupovini podmornici to što će one biti korišćene kao izviđačko sredstvo i što će ih koristiti specijalne snage. „Izraelci i druge nacije koriste podmornice kako bi iz neposredne blizine osmatrali luke ili ciljeve i operacije uz obalu. Podmornice mogu da se koriste i za nenametljivo praćenje brodova, za lov neprijateljskih podmornica ili zaustavljanju trupa za sabotažu.
Osim toga, očigledno je da je Izrael najmanje jednom upotrebio podmornice i kao ofanzivno oružje. Britanski „Sandej tajms“ je u julu 2013. godine pisao da su podmornice tog tipa u blizini sirijskog lučkog grada Latakija gađale i uništile skladište oružja. Potvrda takvih navoda ne postoji.
Korvete za zaštitu obale
„Podmornice su, u poređenju s korvetama, jače ofanzivno oružje“, kaže Nasauer. Momzen ističe da „podmornica ima prednost da može da puca i dok je skrivena ispod vode, dok ratni brodovi brzo bivaju uočeni“.
Stručnjaci su uvereni da bi novi brodovi Made in Germany trebalo pre svega da štite izraelsku obalu. Isto tako, radi se i o nadgledanju gasnih polja u istočnom delu Sredozemnog mora koja su otkrivena pre nekoliko godina i na osnovu kojih ubuduće izraelsko snabdevanje energijom ne bi trebalo da zavisi od uvoza.