Opet izbegnut pokušaj Moskve da skrajne NATO
8. februar 2010.Prošlog petka (05.02.) ruski predsednik Dmitri Medvedev potpisao je nove smernice o bezbednosti prema kojima, za Rusiju, NATO predstavlja glavnu pretnju. Na minhenskoj Konferenciji o bezbednosti ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kritikovao je širenje zapadnog vojnog saveza. Ukazao je da u budućnosti bezbednost u Evropi mora biti nedeljiva i niko ne sme da gradi sopstvenu bezbednost na račun drugih.
U leto 2008. godine predsednik Medvedev izneo je ideju o „novom evropskom sporazumu o bezbednosti“, a prošlog novembra saopštio je prve detalje u vezi sa tim sporazumom. Za Rusiju to je pravno obavezujući ugovor kojim bi bile objedinjene sve relevantne države i organizacije, a odnosi među njima regulisani na nov način. Međutim, i do danas je ostalo nejasno kako bi tačno izgledao ugovor.
Rusiji ne odgovara briga o ljudskim pravima
Zašto Moskva želi da jedan izgrađeni sistem bezbednosti u Evropi zameni drugim? Politikolog Kristijan Hake smatra da Moskva želi da napusti stare institucije. Na primer, članstvo u OEBS-u za Rusiju ima neprijatne posledice, jer se organizacija ne bavi samo vojnim pitanjima, nego i zaštitom ljudskih prava. U Sporazumu o bezbednosti sastavljenom prema ruskim zamislima ta tema sigurno ne bi bila u prvom planu, nego bi u centru pažnje bila kontrola naoružanja.
Zapadnim zemljama, koje su trenutno zabavljene borbom protiv terorizma, to insistiranje Moskve dolazi u nezgodnom trenutku. Malo je političara koji smatraju da je evropska bezbednost ugrožena u klasičnom vojnom smislu. O klasičnoj pretnji raspravlja se još samo u zemljama – susedima Rusije. Za Zapad ni kontrola naoružanja, kada je reč o Rusiji, više nije prioritet kao u prošlosti. Zato nisu ni zainteresovane za novu evropsku arhitekturu bezbednosti sa težištem na klasičnim scenarijima pretnje.
Ništa u Minhenu, teško i u OEBS-a
Zapad je prebacio ruske planove na OEBS gde se o njima raspravlja od prošlog leta uz sve izglede – od čega Rusija i strahuje – da te rasprave ne donesu nikakav rezultat. I zaista, trenutno se ne vidi kraj te rasprave.
Ako je Moskva na minhenskoj Konferenciji očekivala podršku novom sporazumu o evropskoj bezbednosti ostala je razočarana. Naime, američka ministarka spoljnih poslova Hilari Klinotn je na početku zasedanja odbacila plan Medvedeva. Uzdržan je bio i nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele, mada se u Minhenu zalagao za „suštinsku raspravu“.
U pozadini te uzdržanosti su sumnje u prave ciljeve Moskve. Sasvim je moguće da je cilj Rusije slabljenje NATO i jačanje uticaja Evrope. Međutim, upravo to nije u interesu Zapada.
autori: Andreas Nol / Nenad Briski
odg. urednik: Nemanja Rujević