Orbanov posebni put

Predsedavanje Viktora Orbana Savetom EU se ovih dana završava. Šestomesečno predsedavanje obično preuzima neka zemlja-članica Evropske unije, ali u slučaju Mađarskemirno možemo govoriti o jednoj osobi, jer se u politici mađarske vlade računa samo i isključivo - Orban. On je taj koji postavlja teme i terminologiju i odlučuje – pa i kada se radi o najmanjim upravnim procesima.

Tako je bilo i za vreme ovogodišnjeg predsedavanja Mađarske Evropskom unijom. Ono je počelo 1. Jula 2024. U tom trenutku u Evropi je vladala određena zasićenost Orbanom. U važnim inicijativama i dogovorima, mađarski premijer je zbog svoje uporne politike veta zaobilažen – i kao jedini bundžija se našao na političkom obodu: opšti nivo ogorčenja je bio splasnuo.

Šest meseci kasnije može se reći da je Orban svoje predsedavanje Savetom EU kontroverznim iskazima, nastupima i inicijativama maksimalno iskoristio da bi izazvao ponovni rast ogorčenja.

Njegovo huškanje protiv „briselskih birokrata“ je doseglo neviđene razmere. A njega je nekoliko dana pred istek predsedavanja krunisao čudovišnom tvrdnjom: „Brisel hoće da od Mađarske napravi Magdeburg“, rekao je za vreme svoje tradicionalne međunarodne pres-konferencije potkraj godine.

Orbanova „mirovna misija“

Država koja predsedava Evropskom unijom bi – kako to barem stoji na papiru – trebalo da se zalaže za dobru, harmoničnu saradnju zemalja i institucija EU. Trebalo bi da se pobrine za kontinuitet agende EU i da radi na unapređenju zakonodavstva EU. Može da određuje prioritete, ali ne tako što sledi sopstvene interese, već tako što dela u skladu sa zajednicom država EU.

Mađarska jeste formulisala prioritete svog predsedavanja EU, i tu navela jačanje konkurentnosti EU, poboljšanje politike širenja EU pre svega u odnosu na region zapadnog Balkana kao i suzbijanje ilegalne migracije. Ali, Viktor Orban je predsedavanje iskoristio pre svega za sopstvenu politiku.

Već na početku je, na primer – bez dogovora sa ostalima – pokrenuo diplomatsku inicijativu za okončanje „slovenskog bratskog rata“ kako je nazvao rat Rusije protiv Ukrajine. Četiri dana nakon početka predsedavanja je otputovao u Moskvu i bez koordinacije sa EU i NATO posetio ruskog predsednika Vladimira Putina. Orban je to nazvao „mirovnom misijom“. Tri dana ranije je bio u svojoj prvoj bilateralnoj poseti Kijevu. A tamo verovatno nisu ništa znali o njegovom planu da poseti i Rusiju.

Zapad kao „ratni huškač“

„Mirovna misija“ je izazvala negodovanje i proteste jer Mađarskana međunarodnom planu praktično nema diplomatsku težinu i zbog svog višegodišnjeg tvrdog antiukrajinskog i proruskog ponašanja bar za Ukrajinu nije prihvatljiv posrednik. I unutar NATO mađarska zbog svog proruskog držanja više ne važi kao pouzdan partner. No, bez obzira na sve to, Orban je nastavio sa svojom „mirovnom misijom“. Pre nekoliko dana je posle telefonskog razgovora sa Putinom predložio „božićno primirje“ i veliku razmenu zarobljenika.

„Misiju“ je stalno pratilo optuživanje „ratnohuškačkog Zapada“ koji je prema Orbanu glavni krivac za rat Rusije. Mađarski premijer je istovremeno hvalio bivšeg i budućeg predsednika SAD Donalda Trampa kao „čoveka mira“ i „jedinog na planeti“ koji je u stanju da okonča rat u Ukrajini.

MEGA: „Make Europe Great Again“

Orban je i svoj drugi po važnosti projekat započeo odmah po preuzimanju funkcije predsedavajućeg EU. Po uzoru na Donalda Trampa, taj projekat nosi naziv „Make Europe Great Again“, skraćeno MEGA („Učinimo Evropu ponovo velikom“) i čini ga osnivanje desnonacionalističkopopulističkog poslaničkog kluba „Patriote za Evropu“ u Evropskom parlamentu. On je od jula 2024. treći po snazi poslanički klub i u njemu su najvažniji evropski desničarski populisti, pored Orbanovog Fidesa – francusko Nacionalno okupljanje, holandska Slobodarska stranka i istoimena austrijska FPO.

Ova internacionala nacionalista počiva na antimigracionim i suverenenističkim pozicijama. Sam Orban govori da treba „osvojiti Brisel“ da bi se Evropa spasla propasti. No, on u stvarnosti kao da je sve manje zainteresovan za bilo koju vrstu zajedničke Evrope. Jer, proteklih meseci je za Mađarsku propagirao koncept „neutralne ekonomske politike“.

Kritika „stvaranja ekonomskih blokova“

To je više od nastavka politike „otvaranja prema Istoku“ – kako se pre nekoliko godina još zvala mađarska ekonomska politika. Orban je kritikovao EU zbog njenog „stvaranja ekonomskog bloka“ i ubeđen je da Evropa u njenoj sadašnjoj formi ne može da preživi u globalnoj konkurenciji. On Aziju i zemlje BRIKS vidi kao buduće geopolitičke centre i smatra da će oni postavljati pravila jer su ekonomski snažniji.

Iako Orban neprestano kritikuje Zapad na moralno-ideološkoj osnovi, pledira za to da Mađarska kao mala zemlja održava dobre i ideološki neopterećene odnose sa centrima moći i ekonomskim silama sveta, pre svega sa Kinom i Rusijom. Pored toga on želi i dobre odnose sa Turskom, Belorusijom, Izraelom, Srbijom, Severnom Makedonijom, Albanijom i nekim državama na Bliskom istoku – sve su to zemlje kojima upravljaju vođe slične njemu.

„Mala Mađarska je nedovoljna“

U novom svetskom poretku onako kako ga Orban vidi, ni revizija posleratnih granica u Evropi više nije nemoguća. On stalno iznova nagoveštava da bi valjalo spremati se i za jednu takvu reviziju u korist Mađarske. Tako je u julu 2024. Rekao da „velika mađarska strategija“ ne bi smela da „polazi od male Mađarske“, već da bi trebalo da obuhvati „sva područja na kojima žive Mađari“. „Mala Mađarska kao okvir je nedovoljna“, rekao je Orban.

Krajem 2024, Mađarska će predsedavanje Evropskom unijom prepustiti Poljskoj. Ta zemlja je bila njegov politički saveznik dok birači u jesen 2023. nisu skinuli s vlasti desnopopulističke snage. Odnosi dve zemlje su trenutno lošiji nego ikada.

Između Mađarske i Poljske leže svetovi, što se videlo i za Božić. U intervjuu za provladin list „Mađar nemzet“ Orban je ruskog predsednika Vladimira Putina nazvao „našim korektnim partnerom“. Poljski predsednik Donald Tusk je bio preneražen i na Iksu je podsetio na nedavni ruski ratni zločin: na Badnje veče i prvog dana Božića, Rusija je raketirala i dronovima napala stambene zgrade u Krivij Rohu, rodnom gradu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Desetinama raketa su napadnuta i energetska postrojenja u čitavoj Ukrajini.