Pandemijska kriza jača islamizam?
Sa pandemijom korone bi jedan drugi užas, koji je zbog zdravstvene krize potisnut u pozadinu, mogao da dobije na značaju. Islamisti koriste trenutnu situaciju punu nesigurnosti, usamljenosti u karantinu, kao i oskudicu, da regrutuju pre svega mlade ljude kao nove džihadiste.
Duhovnu klimu za tako nešto prave islamski teolozi širom sveta. Najpre su tvrdili da je pandemija božija kazna za nevernike. U trenutku kada se zaraza proširila i u muslimanskim zemljama promenili su priču zahtevajući od muslimana da se vrate Bogu. Odjednom je slaba vera stajala u centru poneke hutbe.
-pročitajte još: Nevidljivi i opasni: salafisti u Nemačkoj
Iskorišćavanje materijalne oskudice
Islamistički ekstremisti nisu sami u nastojanju da iskoriste pandemijsku krizu za svoje ciljeve. I ekstremni desničari pokušavaju da radikalizuju ljude svojim teorijama zavere. I jednima i drugima je svojstvena volja da trenutak oskudice i materijalnog odricanja maksimalno iskoriste. Nije tajna da glad i beda u siromašnim zemljama guraju ljude u naručje islamista. Osim toga, u brojnim muslimanskim zemljama vlade su slabe i ne raspolažu infrastrukturom za dobro zbrinjavanje bolesnih. Stoga je realna opasnost od rasta uticaja islamista ili čak od mogućnosti da preuzmu vlast u nekim zemljama.
Sve ovo se tiče i Evrope, ne samo zato što su muslimanske zajednice u njoj brojnim kanalima povezane s državama iz kojih potiče njihova vera. Često su te zajednice i fininsijski zavisne od država iz kojih potiču evropski muslimani. U teškim vremenima koja nastupaju i za mnoge ljude u hrišćanskom svetu, pojedinci će se radikalizovati i u muslimanskoj dijaspori.
Stalna borba protiv islamista
Na severu Afrike, recimo, od „Arapskog proljeća“ su sve zemlje više od deset godina u stalnoj teškoj borbi sa islamistima. Muslimanska braća u Egiptu, organizacija koja je za vreme Mubarakove vladavine bila zabranjena, a posle njegovog pada, za kratko došla na vlast, sada pokušava u društvenim mrežama da ocrni vladu. Više od polovine Egipćana je nepismeno. Oni nemaju mogućnost da to što čuju i vide na internetu zaista provere.
I u Nemačkoj su Muslimanska braća aktivna. Organizacija je kupila zemljište na istoku Nemačke da bi tamo sagradila džamiju kao operativni centar, tvrdi liberalna muslimanka Sejran Ates u magazinu „Cicero“. Ona je osetila reakciju političkog islama, kada je u ulozi imama kao prva žena otvorila džamiju u Berlinu.
Imunizacija na integraciju
Islamska udruženja u Nemačkoj koja ne predstavljaju više od 20 odsto muslimana, vide sebe kao otelotvorenje „pravog islama“. Time žele da imunizuju muslimane na integraciju u prosvećenoj, sekularnoj Evropi. Mada su resursi države trenutno preusmereni na druge stvari, uputno je da se s pažnjom posmatra delatnost svih onih koji radikalizuju, tako bi se u slučaju potrebe zabranile organizacije poput Muslimanske braće.
Zadatak politike u Nemačkoj ostaje to, da milionima muslimana koji žive u zemlji izađe u susret u njihovoj integraciji u društvo, kako bi se sprečilo da radikalni akteri kao što su Muslimanska braća iskoriste krizu za svoje mračne ciljeve. Materijalna oskudica pogađa u vreme pandemije celo društvo, ne samo ljude koji su došli u Nemačku iz drugih zemalja. Zato je sada trenutak da svi zbiju redove kako ne bi ostavili mogućnost da se proširi uticaj oni koji žele da podele društvo.
Aleksandar Gerlah živi u Njujorku, član je Karnegijevog saveta za etiku u međunarodnim odnosima (Carnegie Council for Ethics in International Affairs) i pridruženi član Instituta za religiju i međunarodne studije na univerzitetu Kembridž. Doktorirao je u oblastima lingvistike i teologije. Predavao je na Harvardu, te na univerzitetima na Tajvanu i u Hongkongu.