Poslednja generacija – penzionerski

Oni su se lepili za ulice, blokirali aerodromske piste, bacali sok od paradajza na svetski poznate slike, zamazali su Brandeburšku kapiju bojom – sve to da bi skrenuli pažnju da je pet do dvanaest za spas klime.

Nazvali su se Poslednja generacija jer su navodno poslednji koji još mogu da spreče kolaps klime.

U poslednjih nekoliko meseci ne čuje se puno o njima. Još u januaru je grupa najavila da se njeni aktivisti više neće lepiti za ulice. A sada žele i da promene ime. Novo ime još nije objavljeno.

A žele da promene i oblik protesta. Spektakularne blokade će biti u drugom planu.

Portparoli grupe Karla Hinrihs i Rafael Telen ostali su neodređeni kada je reč o novim načinima protesta. Ubuduće očito provokacija neće biti u središtu akcije, već namera da se što više ljudi uključi u ostvarenje zajedničkog cilja.

„Klimatska kriza eskalira. Udari stižu sve češće i sve su bliži“, kaže Telen za DW. Dodaje da dosadašnji protesti nisu urodili plodom.

Doduše, 80 odsto Nemaca želi bolju zaštitu klime. „Nije to problem, već uticaj koncerna i lobista u ovoj zemlji koji je preterano veliki.“

Strah od klimatske smrti se smanjuje

Od početka akcija ove grupe 2022. godine nešto se promenilo i u društvu. U poslednjim anketama sprovedenim u Nemačkoj, znatno je manji strah Nemaca od klimatske katastrofe. Potisnuli su ga strahovi od rata i gubitka životnog standarda.

Takođe se tema klimatskih promena premestila pod „razno“ uoči februarskih vanrednih parlamentarnih izbora da bi u prvi plan izbile teme kao što su ekonomija, inflacija, migracija. 

Čak i Zeleni, kao partija zaštite klime, ne naglašavaju tu temu u predizbornoj kampanji kao inače.

Razumevanje za ciljeve, ali ne i za sredstva

Poslednja generacija je oduvek delila društvo svojim akcijama. Nije ni svako ko zagovara zaštitu klime baš spreman da čeka u zastoju zbog lepljenja aktivista za kolovoz.

Političari su se distancirali od ove grupe aktivista ili su imali samo ružne reči za njih. Zeleni političar Konstantin fon Noc je jednu blokadu Berlinskog aerodroma organizovanu krajem 2022. nazvao „kontraproduktivnom, bahatom i potencijalno opasnom“.

Andreas Dorbrint, političar konzervativne bavarske Hrišćansko-socijalne unije je Poslednju generaciju nazvao čak „klimatskom Frakcijom Crvene armije“ prišivajući aktivistima naziv levih terorista RAF-a. koji su između 1971. i 1993. bili odgovorni za trideset ubistava.

Aktivisti su često osuđivani za razna krivična dela. Pre nekoliko dana su dvojica od njih počela da izdržavaju zatvorsku kaznu. Sudija je na suđenju izrazio razumevanje za ciljeve grupe, ali ne i za sredstva.

Kirija, troškovi života, radna mesta

Poslednja generacija sada hoće da izvuče pouku. „Opšta situacija se promenila, zato se i mi menjamo. Zaštita klime ostaje važna. Ali postoje i drugi problem koji nas žuljaju“, kaže Rafael Telen, i ne želi da se Poslednja generacija svede na zaštitu klime.

„Bili smo i pokret za pravdu, a najveći broj tema, o kojima se tu radi povezan je sa pravednošću. Radi se o kiriji, troškovima života, radnim mestima“, dodaje on.

Očito grupa želi da proširi tematski spektar i da zaštitu klime poveže sa „dobrim životom“. Zar to nije protivrečnost, jer je „dobar život“ do sada bio povezan sa visokom emisijom ugljen-dioksida?

 Telen ne misli da je tako. „Naravno, moramo svesnije da se ophodimo prema resursima, ali život ne mora da bude lošiji zbog toga. Imamo tehnologije.“

Pitanje je gde su sada pritisak i nepopustljivost koje su povezivali sa Poslednjom generacijom.

Karla Hinrihs za nedeljnik Špigel kaže: „Ne želimo prevrat.“ Dodaje: „Ako budemo uspešni, onda će sve što smo uradili sigurno jednom biti označeno kao mirna revolucija“.

Jednom. Izgleda da Poslednja generacija više ne veruje da samo trenutno radikalno prestrojavanje može da pomogne globalnoj klimi.