Početak kraja NATO misije na Kosovu?

Snage KFOR-a broje 16.000 vojnika. Sa oko 2.300 vojnika, Nemačka je „najprisutnija“ u okviru mirovnih snaga NATO na Kosovu. Generalni sekretar je pre Kosova, pre nedelju dana, boravio i u Avganistanu. I tamo se lično uverio u bezbednosnu situaciju i vladi obećao podršku NATO sada uoči izbora.

Rasmusen je tokom posete Kosovu potvrdio da će početkom sledeće godine broj vojnika Kfora na Kosovu biti smanjen sa 16.000 na 10.000, a da je kasnije moguće i dalje smanjenje na 5.700 vojnika.

"Sve će to, međutim, zavisiti od situacije na Kosovu i regionu", rekao je Rasmusen. "Želim da istaknem da ta odluka predstavlja napredak u bezbednosnoj situaciji na Kosovu. Ta odluka će se sprovesti u skladu sa kontinuiranim napretkom u bezbednosnoj situaciji i mi nećemo donositi odluke koje će negativno uticati na sigurnost na Kosovu", rekao je on.

Ostaju samo snage za hitne intervencije?

Generalni sekretar NATO-a izrazio je očekivanje da će se tokom njegovog petogodišnjeg mandata broj pripadnika međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu smanjiti na nivo snaga za hitne intervencije.

Rasmunsen je posle razgovora sa predsednikom i premijerom Kosova, Fatmirom Sejdiuom i Hašimom Tačijem, istakao da će Kosovo imati visoko mesto među njegovim prioritetima i da to pokazuje i njegov dolazak u Prištinu samo nekoliko dana po preuzimanju dužnosti generalnog sekretara NATO-a.

Evroatlanska perspektiva i za Srbiju i za Kosovo

Ponovio je da je odluka o smanjenju broja vojnika Kfora rezultat poboljšanja bezbednosne situacije na Kosovu. Bezbednost međutim očigledno nije bilo jedino pitanje kojim je generalni sekretar bio okupiran, budući da je pored ostalog izjavio:

„Moja vizija je da osiguram evroatlansku perspektivu za sve zemlje Balkana… za Kosovo, kao i za Srbiju..“

Ni misija u Avganistanu ne može večno trajati. Prilikom stupanja na dužnost Rasmusena su pitali kako definiše uspešnu misiju, tj kada bi NATO mogao da se povuče:

„Uspeh bi bio kada bi smo bezbednost zemlje mogli da prepustimo Avganistancima. Uspeh bi bio razvoj mirnog i stabilnog društva u Avganistanu, dobra vlada, poštovanje ljudskih prava i principa pravne države.“

Šta je sa odnosima sa Rusijom?

Posle Avganistana koji mu je prioritet broj jedan – Rasmusenu je veoma stalo da poboljša odnose sa Rusijom.

„Nisam sanjar. Očigledno da postoje velike razlike u mišljenju. Mi moramo insistirati na tome da Rusije u potpunosti ispuni svoje međunarodne obaveze – u to spada i poštovanje teritorijalnog integriteta i političkih sloboda suseda. Ali ne smemo dozvoliti da te razlike u mišljenju zatruju naše odnose.“

ts/dr/nj