Prvi krug - 11 kandidata

Nekadašnji bankar ušao je u politiku tek u mandatu Fransoa Olanda. Prvo je bio njegov savetnik, a potom ministar privrede. Prošle godine je istupio iz partije, podneo ostavku na mesto ministra i osnovao partiju „Na marš!". Makron želi da reformiše EU i oživi francusko-nemačko prijateljstvo. Izričito je hvalio izbegličku politiku Angele Merkel.

Marin Lepen striktno odbija multikulturno društvo, želi da strancima rigorozno skrati socijalna davanja, zalaže se za uvođenje smrtne kazne. U ekonomskom smislu, ona je na protekcionističkom krusu, po sistemu – „Francuska na prvom mestu". Lepen zahteva istupanje iz evrozone i ponovno uvođenje franka. Osim toga, ona želi da se ponovo više moći prebaci iz Brisela u Pariz.

Fransoa Fijon važi kao izrazito konzervativan katolik čiji je ugled narušila afera oko zapošljavanja njegove supruge. Bivši premijer želi da „porodica ponovo bude u fokusu politike" i nije za to da homoseksualni parovi usvajaju decu. On želi da uspostavi gornju granicu za prijem izbeglica, oteža pristup socijalnom sistemu za strance i želi da država kontroliše muslimanske zajednice i džamije.

Žan-Lik Melanšon sebe vidi kao trn u oku socijalista i establišmenta. Sa svojom grupom „Neposlušna Francuska", uvek je na čelu demonstracija protiv francuskih reformi ili protiv evropske dužničke politike. Njegova omiljena protivnica je Angela Merkel. Tog nekadašnjeg lokalnog, socijalističkog političara i kasnijeg poslanika u Evropskom parlamentu, podržava Komunistička partija.

Taj nekadašnji ministar obrazovanja, važi za poznatog kritičara Fransoa Olanda. On želi da poveća minimalne zarade, da ukine liberalizaciju radnog prava, smanji radno vreme, legalizuje upotrebu kanabisa i otvori 37.000 radnih mesta. Uz to još zahteva uvođenje osnovnog dohotka za sve Francuze u visini 750 evra.

Nikola Dipon-Enjo ide stopama Šarla de Gola, predsednika 50-ih, i želi suverenu Francusku. Prevedeno u 21. vek to znači: manje evropske integracije, nezavisnu spoljnu politiku i regulisanje ekonomije. Biračima poručuje - "Francusko, ustani!".

Žak Šeminad po treći put ulazi u trku za predsednika. Njegova "Stranka za solidarnost i ekonomiju" se zalaže za Francusku koja se pojačano okreće sebi. On hoće da Francuska napusti EU i ukine evro.

Žan Lasal sa jakim akcentom jugo-zapadnih Francuza uvek zastupa interese seoskog stanovništva. On traži više novca za francusku poljoprivredu. Pored toga, ovaj nezavisni kandidat sledi umerenu politiku sa malo ideoloških elemenata.

Sa svojom "Republikanskom narodnom unijom" Fransoa Aslino ne želi da se pozicionira ni desno ni levo. Što se tiče nacionalizma, međutim, ovaj 59-godišnjak je jasno pozicioniran: Francuska bi trebalo da izađe iz EU i NATO i ukine evro.

Natali Arto sebe smatra predstavnicom francuskih radnika. Minimalna plata, penzija sa 60 godina, eksproprijacija preduzetnika i bankara - njen manifest za stranku levice "Radnička borba" je nesumnjivo socijalistički.

On takođe tvrdi da predstavlja francusku radničku klasu: Filip Putu. Program njegove "Nove anti-kapitalističke partije" razlikuje se samo marginalno od manifesta Natali Arto. Tako Putu takođe želi starosnu granicu za penzionisanje od 60 godina, manje radnih sati nedeljno i ograničavanje menadžerskih, odnosno najvećih plata.