Putinov „Soči-efekat“

Pred početak Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da se osećati onako kao što se pre par godina osećala Barbra Strajsend. Poznata američka glumica i pevačica je 2003, podizanjem sudske tužbe protiv jednog fotografa, pokušala da spreči širenje snimaka njene kuće u Kaliforniji, napravljenih iz vazduha. Ali upravo je njena tužba, koja je izazvala senzaciju, doprinela tome da snimak kuće dospe u centar pažnje medija. Od tada eksperti za odnose sa javnošću, savetnici i novinari govore o „Strajsend-efektu“. To znači da, kada neko ko pokuša da spreči objavljivanje neke informaciju koja mu ne ide u prilog, može da računa sa suprotnim efektom koji će upravo omogućiti da dođe do onoga što se želelo da se spreči. Sličan fenomen, koji bi se mogao nazvati „Soči-efekat“ sada je doživeo i Vladimir Putin.

Kada se ruski predsednik pre desetak godina borio da dobije organizaciju Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, imao je pred očima jasan cilj: svet je trebalo da vidi da je nova Rusija, pod njegovim vođstvom, 20 godina nakon raspada SSSR-a, moderna i napredna zemlja. Još prilikom planiranja izgradnje olimpijskog sela, borilišta kao i kompletne infrastrukture, postalo je jasno da se radi o mega-projektu, teškom milijarde i milijarde evra. Putina to, međutim, nije uplašilo. Olimpijada u Sočiju trebalo je da svetu pokaže, ne samo novu sliku Rusije, već i da predstavlja Putinov trijumf.

Umesto hvalospjeva pljušte kritike

Ali slično iskustvu koje je doživela Barbra Strajsend, tako je i Putin postigao suprotan efekat. Umesto hvalospeva o novoj Rusiji, pljušte žestoke kritike i to sa svih strana. Što se Igre više približavaju, to tamne strane nove Rusije dobijaju sve veći publicitet. Širom sveta, milioni novinskih članaka, radio i TV-izveštaja, internet-komentara i TV-reportaža, pobrinuli su se da na primeru Sočija, osvetle i prikažu probleme sa kojima se suočava nova, Putinova Rusija. A ti problemi su korupcija, samovolja državnih službenika i državnih organa, kritično stanje sa ljudskim pravima, uništavanje čovekove okoline, cenzura medija, homofobija i zakoni koji je podstiču, nepravedan i eksploatatorski tretman strane radne snage, etnički konflikti na severu Kavkaza, nezavršeni objekti i niz drugih nepravilnosti.

Naravno da se o tome i ranije izveštavalo. Ali Zimske olimpijske igre u Sočiju su sve te kritike snažno podstakle. Igre su pre svega nepolitičnoj publici pokazale šta se dešava u Rusiji. A taj problematični utisak će ostati, nezavisno od toga kako se Igre budu odvijale i ko budu olimpijski pobednici. Nema sumnje da su takvi mega-projekti izgradnje infrastrukture uvek povezani sa velikim rizikom. Treba se samo podsetiti izgradnje međunarodnog aerodroma u Berlinu.

U kritici prema Putinu i Rusiji ima i dosta neopravdanih stvari. Mnogi Rusi sada posmatraju kako je njihova zemlja izložena javnom ruglu i ismevanju. Međutim, i pored sve opravdane kritike koja joj se upućuje, Rusija se od raspada Sovjetskog saveza veoma promenila – i tehnički i privredno veoma modernizovala.

Zimske olimpijske igre u Sočiju su znatno više stavile u fokus probleme u Rusiji, nego što su polirale imidž zemlje. To je izazvalo efekat sa kojim predsjednik Putin nije računao, tzv. „Soči-efekat“.

Komentar: Ingo Mantojfel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković