Staro vino u novim bačvama

Za onog ko voli Rusiju i Ruse redovni godišnji govori o položaju nacije predsednika Vladimira Putina već godinama su pravi užitak za uši. Tako je bilo i ovoga puta. On ume ugodnim rečima da prikaže sliku dobre, jake i jedinstvene Rusije koja svojim građanima omogućava slobodni ekonomski razvoj, koja se brine o siromašnima i slabima i koja čini neophodne i planirane korake kako bi modernizovala industriju te zemlje. Kada najavljuje birokratska rasterećenja za male preduzetnike, poresku amnestiju, nisku inflaciju, investicije u infrastrukturu i programe stipendije za studente, Putin deluje poput nekog dobronamernog cara. Spisak njegovih planiranih dobročinstva i ovoga puta je, kako se moglo čuti u njegovom govoru, veoma dugačak.

Njegove reči bile su relativno blage i kada je govorio o inostranstvu: o krizi u Ukrajini, kao i o velikim razlikama u mišljenju između njega i SAD i Evropske unije. U svom govoru ponovo je izneo, danas u Rusiji već kanonizovano gledište po pitanju Krima i krize u Ukrajini. Ipak, njegov govor nije bio upućen ni protiv Zapada, niti protiv Ukrajine. Naprotiv, Putin je naglasio da Ukrajina ima pravo na samostalni razvoj i da Rusija želi da ostane otvorena kada je reč o saradnji sa inostranstvom, naročito na ekonomskom planu. Drugim rečima, i tu se prikazao kao dobronamerni car.

Važna su dela, a ne reči

Putinove lepe reči o današnjoj i budućoj Rusiji nisu ništa novo. On već godinama obećava liberalno-tehničke reforme i investicije u modernizaciju industrije. Tokom poslednje izborne kampanje 2012. godine, on je čak najavio i otvaranje 25 miliona visokoproduktivnih radnih mesta do 2020. godine. Ali vidljivih rezultata nema. Državne investicije često su se gubile zbog korupcije i loše vođene privrede. Putin, doduše, već godinama najavljuje da će državni organi pojačati kontrolu i oštrinu, ali zanimljivo je da se izraz „pravna država“ u njegovom aktuelnom govoru nije mogao čuti ni jedan jedini put.

Ništa novo nije se moglo čuti ni o Putinovom cilju da ruski kapital koji se nalazi u inostranstvu, pre svega u poreskim oazama, vrati u otadžbinu. Ali zato je obećao poresku amnestiju. Po tom pitanju on se veoma jasno izrazio još u svom redovnom godišnjem govoru 2012. godine. Stvarnost ipak izgleda drugačije: ruski ministar finansija je pre nekoliko dana izjavio da se količina kapitala koji se iznosi iz Rusije u 2014. Kreže između 120 i 130 milijardi američkih dolara, što je u poređenju sa 2013, dvostruko više. Dakle, ne funkcioniše ni pokušaj da se ruska privreda modernizuje putem vraćanja kapitala u zemlju – kad već nema stranih investitora.

Ista meta, isto odstojanje

Putinov redovni godišnji govor se, dakle, uprkos velikim obećanjima, može svesti samo na ono – „idemo dalje“. To je bio govor političara koji smatra da se nalazi na pravom putu i ujedno pri tom pokušava da na svoju stranu pridobije i elitu u svojoj zemlji. Pitanje je da li je to pravi recept za privredne, socijalne i političke izazove s kojima Rusija mora da izađe na kraj.

Cena nafte je poslednjih meseci snažno pala, što je ostavilo jasne negativne posledice na državne prihode i kurs rublje, a samim tim i na platežnu sposobnost stanovništva. Sankcije Zapada zbog ruske politike prema Ukrajini, samo su još više pojačale negativni efekat na rusku privredu. Zagonetka je kako će se u takvim uslovima inflacija spustiti ispod četiri odsto i istovremeno povećati bruto nacionalni dohodak iznad globalne prosečne vrednosti.

Putinov govor jasno pokazuje da se ruski političko-ekonomski model „zamorio“. Toj zemlji i ljudima predstoje teška vremena. To je gorka spoznaja za sve one koji vole Rusiju i Ruse – uprkos Putinovim lepim rečima.