«Rat je sustigao i Bundesver»
21. maj 2007.«Rat je sustigao i Bundesver», piše «Ostze cajtung» iz Rostoka: «Podmukli smaoubilački napad na nemačke vojnike u Kunduzu brutalno je raskrinkao samozavaravanje onih koji misle: Nemačka nije zaraćena strana na Hindukušu, njene jedinice samo pomažu u obnovi na bezbednom severu zemlje – znaju to i talibani. Realnost, međutim, izgleda drukčije. Prošle jeseni je Bundestag odlučivao o produženju mandata Bundesvera u Avganistanu. Teška odluka s obzirom na povećanu opasnost po vojnike. Ali za nastavak angažovanja u Avganistanu nema alternative. Povlačenje bi bilo jednako kapitulaciji pred ojačanim talibanima».
A dortmundski list «Vestfeliše rundšau» konstatuje: «Do sada je samo mali broj onh u Berlinu artikulisao ono što misli veliki broj ljudi u Nemačkoj: šta tražimo u tom delu sveta gde je bog rekao laku noć? Ali, senzibilne i analitičke duhove treba pitati šta im je milije: islamska država sa srednjevekovnim pravnim i obrazovnim sistemom pod čizmom mula sa manijom veličine? Gigantski kamp za obuku terorista u neposrednoj blizini labilne nuklearne sile Pakistana i Irana koji želi da se neoruža nuklearnim oružjem? Jer, upravo to je alternativa za dugotjani, teški i gubicima obeleženo prisustvo zapada u Avganistanu».
Minhenski dnevnik «Abendcajtung» smatra da Bundesver u Avgnanistanu sledi pravilnu strategiju. «Nemački način uspostavljanja kontakta sa stanovništvom i uspostavljanja poverenja, polaganja na obnovu i pomoć umesto američkog prosipanja bombi i sklanjanja u bunkere, pravilan je način. Ovaj napad je bio tek treći napad na Bundesver sa ljudskim žrtvama u poslednjih pet godina – i to je sve drugo samo ne cinična konstatacija. I to i pored toga što se Nemci tamo svakodnevno mešaju sa narodom i predstavljaju lake mete. Ako neka metoda u Avganistanu funkcioniše, onda – ta».
A list «Merkiše odercajtung» iz Frankfurta na Odri prenosi sledeće mišljenje. «Međunarodna zajednica i Karzaijeva vlada trenutno plaćaju za greške iz prošlosti. Jer, multinacionalne snage u Avganistanu su suviše dugo samo posmatrale kako narkobosovi postaju sve bogatiji a gospodari rata sve jači i kako se talibani obnavljaju i pregrupišu. Samo odlučnost i masivne akcije bi mogle još voditi ka uspehu. Ali to će biti skuplje nego što je planirano, nepornije nego što se mislilo i – jamačno – krvavije nego što se strahovalo».
Listovi se bave i imenovanjem menadžera farmaceutskog koncerna «Merk» Petera Lešera za novog šefa «Simensa». Za mnoge je to bilo veliko iznenađenje, pa tako čak i za «Fajnenšl tajms dojčland». «Nadzorni odbor Simensa je uspeo sve da iznenadi. Da li je to i dobro, tek će se pokazati. Glavno pitanje glasi: kakve osobine mora imati novi šef koncerna, a kakve ima Lešer? U Simensu zbog velikog korupcionaškog skandala vlada kriza poverenja. Budući vođa firme mora biti reformator i integrator. Insajderi u preduzeću i posmatrači na tržištu kapitala su u pravu kada Lešeru daju fer šansu pri novom startu firme. On, doduše, ne spada u najveće gabarite među menadžerima. Ali, bez sumnje je on menadžer sa gabaritom».
Berlinski «Tagesšpigel» ovako vidi situaciju: «Gerhard Krome je novog šefa okarakterisao kao ispravnu ličnost. To što predsednik nadzornog odbora to mora tako da ističe samo pokazuje koliko su propali odnosi u Simensu. Ako je zaista tako da na nekim tržištima i u nekim regionima više ništa ne funkcioniše bez mita, onda bi Simens to trebalo da prizna i da se povuče iz takvih sektora, čak i kada bi to koštalo radnih mesta. Jer, ilegalni poslovi su na kraju uvek loši poslovi. Peter Lešer će imati pune ruke poslova»...
Bacimo pogled i na stranice lista «Manhajmer morgen». Citat: «Izbor Lešera pokazuje jedno: Simens više nije prva adresa nemačke industrije. Još pre dve godine eksterni menadžeri nisu imali ni trun šanse da se nađu u jednoj od fotelja sa najvećim renomeom u nemačkoj industriji. Danas većina privrednih bosova to odbija – jer se prave dimenzije skandala još ne mogu sagledati».