Ruska opozicija traži izlaz

Reč je zapravo o borbi za vlast. O tome ko ima zadnju reč u ruskoj državi? Aparati moći, takzovani „siloviki“, vojska, policija ili tajne službe? Ili opozicija? To je neravnopravna borba. S jedne strane zatvoreni front jake države s Vladimirom Putinom na čelu, s druge među sobom posvađan protestni pokret. Kako bi se ipak bolje dogovaralo i sarađivalo, opozicija je pre više od pola godine osnovala Kordinaciono veće koje bi trebalo da predstavljati krovnu organizaciju.

Hrabri – i posvađani

Oni vrlo mladi žele pre svega budućnost bez državnog starateljstva, budućnost „bez Putina“. Izabela Makojeva pridružila se demonstrantima u decembru 2011. i sada je jedna od predvodnica moskovskog pokreta „Okupiraj“. Ta profesorka japanskog jezika čvrsto je uverena u snagu svog pokreta: „Mi pripremamo revoluciju!“ Ona nije politički nezainteresovana kao njeni roditelji. „Ima mladih ljudi u mojoj generaciji koji nemaju pojma o Sovjetskom Savezu. Za razliku od naših roditelja, mi se ne bojimo! I nismo toliko cinični. Mi verujemo da je moguće nešto promeniti u našoj zemlji.“

Neustrašivi – takvi su mladi demonstranti. Ali i bez nekog jasnog programa. Nedostaje im sadržaj koji bi ih povezivao. Opoziciju čine kako aktivisti za zaštitu prirode ili ekonomski liberali, tako i nacionalistička desnica.

Nemački Pokret zelenih kao uzor

Čak se i unutar Koordinacionog veća međusobno svađaju. Tako aktivistkinja Zelenih Jevgenija Čirikova kritikuje svog kolegu u Veću Alekseja Navalnija da se krije i da menja mišljenje poput kameleona. Za Jevgeniju Čirikovu odlučujući je bio uticaj zelenog pokreta u Evropi i u Nemačkoj. „To iskustvo me inspirisalo, jer takvo nešto u Rusiji još nije viđeno. U Nemačkoj sam na primer videla da se ljudi zaista bore za svoje ideje, da izlaze na ulice, osnivaju pokrete odozdo, iz baze, a ne odozgo, po naredbi.“

No većini građana u njenoj zemlji još nedostaje hrabrost za tako nešto. Čak i kad se demonstracije organizuju u drugim gradovima, a ne samo u Sankt Peterburgu ili u Moskvi, većina pripadnika srednje klase drži se podalje. Tridesetpetogodišnjaci i četrdesetogodišnjaci potpuno su posvećeni poslu i zaradi za porodicu. Nedostatak vremena i strah od osvete države, strah da će dospeti na „crnu listu“, drži ih podalje od protesta. Većina pripadnika srednje klase ne želi svoju teško izborenu sigurnost da dovede u opasnost.

Stalno nova šikaniranja države

Takva je recimo Anastazija Mešerjakova, samohrana majke dvoje dece koja u Moskvi vodi dva uspešna restorana: „U stvari želim samo jedno: da u našoj zemlji zakoni zaista i važe. To kakva ideologija vlada – leva, desna, liberalna ili socijaldemokratska – to mi je, iskreno, totalno svejedno. Pitanje ideologije me uopšte ne zanima.“ Ipak, i ona smatra da je, zbog ograničavanja građanskih sloboda, i srednja klasa počela da se politizuje i raspravlja o takvim problemima u državi.

Ruska država takve poput Anastazije Mešerjakove drži pod kontrolom hapšenjima i drakonskim kaznama koje sprovodi nad demonstrantima, kao i ograničenjima prava na okupljanje. Kao i mnogim novim zakonima. No bar su u jednom svi opozicionari složni, sve do komunista – odbijaju paternalistički model Putinove vlade. Baš kao i starateljstvo, nametanje ili sankcije koji su se pojačali od Putinova reizbora pre godinu dana.