Saseći antisemitizam u korenu!

Nemačka godine 2014: Državna bezbednost u Berlinu vodi istragu protiv muslimanskog propovednika zbog toga što u jednom videu, koji je ovog vikenda širen po javnosti, otvoreno poziva na ubistvo Jevreja. Takođe, u nemačkoj prestonici, izraelski turista je teško vređan, dok je slučajno prolazio pored mitinga protiv izraelske ofanzive u Gazi. Policija je uspela da spreči fizičke napade na Izraleca – u poslednjem trenutku.

U Hanoveru je povređen zeleni član parlamenta koji je tokom demonstracija nosio izraelsku zastavu. I u Esenu je bilo nemira. U nekoliko nemačkih gradova, na mitinzima solidarnosti sa Palestincima, neonacisti su – zajedno sa protivnicima izraelske vojne ofanzive arapskog porekla i demonstrantima mirovnog pokreta – uzvikivali antisemitske parole, poznate iz vremena nacizma.

U drugim evropskim zemljama došlo je do sličnih incidenata. U Francuskoj su napadnute sinagoge i opljačkane jevrejske radnje. To je skandalozno za svaku državu posvećenu vladavini prava. U Nemačkoj – zemlji koja je bila odgovorna za holokaust, zemlji u kojoj postojanje Izraela zbog toga spada u nacionalne interese – to je sramota.

To je sramota, čak iako je obrazloženje razumljivo – ofanziva u Gazi, politika naseljavanja i generalni zaokret nadesno u Izraelu. Da, postoje dobri razlozi da se kritikuje politika izraelske vlade.

Ali, s obzirom verbalno i fizičko nasilje na nemačkim ulicama, nije vreme da se vode akademski diskursi o suptilnim razlikama između legitimne kritike i antisemitizma. Kada se napadaju sinagoge, kada se Jevrejima fizički preti, kada se na nemačkim ulicama javno uzvikuje Jevreje u gasne komore, onda postoji samo jedan način da se na to reaguje: otvoreno suočavanje s mržnjom prema Jevrejima. Mi to ne dugujemo samo našoj istoriji već i budućnosti naše demokratije.