Solana u Ulcinju: Nekada flamingosi, danas golubovi
Fabrika soli u Ulcinju stvarala je oazu za retke vrste ptica. Od kada ne radi, stanište je ugroženo. Posle mnogo kritika Crna Gora konačno nešto preduzima. Kako tamo stoje stvari istražio je naš #dw_BalkanBooster tandem.
Zgrada stare fabrike soli
Fabrika soli “Bajo Sekulić” sa svojih 15 kvadratnih kilometara površine hranila je brojne ulcinjske porodice još od 1934. kada je otvorena. Grad sa najvećim brojem vedrih dana u regionu i čak 2.567 sunčanih sati godišnje bio je idealno mesto za pokretanje Solane koja je zvanično zatvorena 2015. Posle skoro jednog vijeka, Ulcinj je ostao bez onoga po čemu je bio prepoznatljiv - bez soli.
Nekada bilo, sad se spominjalo
Ulcinjska so, “proizvod ljubavi, sunca i mora”, nastajala je isključivo uz pomoć prirode - čiste vode, sunca i vetra. Zahvaljujući tome, bila je na glasu kao jedna od najzdravijih soli. Njena lekovita svojstva posebno su bila pogodna za lečenje reume i ostalih oboljenja kostiju. Ova kutijica soli više nije u prodaji, ali je neki sugrađani čuvaju kao suvenir.
Ostaci
Od nekadašnjih najmodernijih pogona za preradu i proizvodnju soli ostao je samo skelet. Nakon zatvaranja fabrike “Bajo Sekulić” zgrade su se urušile, a mašinerija koja nije pokradena ili istopljena u nikšićkoj Železari ostala je da rđa i svedoči o vremenu kada je berba soli bila sinonim za najjužniji crnogorski grad.
Kućica za ptice
Bazeni su se za vreme rada fabrike navodnjavali slanom vodom iz mora i tako se stvorio veštački ekosistem pogodan za život čak 250 vrsta ptica, koje su se tu odmarale na međukontinentalnim putovanjima. Zatvaranje fabrike ugrozilo je njihov opstanak na ovoj lokaciji, ali stara kućica je i dalje tu i svedoči o nekadašnjoj čovekovoj brizi za ptice.
Manje flamingosa
Ovo važno stanište je zbog prestanka proizvodnje soli postalo ugroženo i broj ptica koje su redovno posećivale ovo područje počeo je da se smanjuje. Zatvaranjem pogona, slana voda postala je slatka, te su desetkovane mnoge vrste koje su karakteristične za slana područja - poput flamingosa. Njih je na Solani pre samo nekoliko godina (foto) boravilo i do nekoliko hiljada. Danas ih je mnogo manje.
Najvažnije močvarno područje
Ipak, zahvaljujući civilnom sektoru, urgiranju ambasada Nemačke i EU, ekološki značaj Solane uverio je i državne institucije da ovo područje mora biti zaštićeno. Dugogodišnja borba crnogorskih ljubitelja prirode rezultirala je proglašenjem Solane nacionalnim parkom, kao i dospećem na Ramsar listu najvažnijih močvarnih područja.
Danas šetalište
Danas je Solana mesto za uživanje svima koji su svesni značaja prirode. Ovde se besplatno može ući i šetati. Broj posetilaca Solane postaje sve veći. Nevladine organizacije i entuzijasti trude se da svim zainteresovanima kroz turističke ture i avanture, ukažu na bogatstvo flore i faune koja se ovde i dalje nalazi, te na njihovu važnost za čoveka.