Spomen-ploča u Omarskoj pod video nadzorom
6. avgust 2019.
„Prvo sam bio u Keratermu, ovdje sam bio dva i po mjeseca. 21. avgusta smo prebačeni na Manjaču. Ovdje je narod patio i ja sa njima. Dolazim tek drugi put, nemam snage. Sipali su vodu sa šamponom na ulazu u restoran i gledali kako padamo, imali smo 30 sekundi da uđemo, uzmemo hranu i izađemo. Ako smo znali da je neka grupa u smjeni koja muči, nismo ni išli da jedemo", kaže Redžep Duračak iz Kozarca. On jedan od preživelih i drugi put je na prostoru nekadašnjeg logora.
Pre 27 godina počelo je raspuštanje logora Omarska, nedaleko od Prijedora: Većina ljudi su na današnji dan bili prebačeni na Manjaču i Trnopolje. Deo logoraša logora Omarska je ubijen na Korićanskim stijenama i na Hrastovoj glavici, a desetine logoraša je preminulo od zadobijenih rana.
Danas ovaj prostor ničim ne podseća da se radi o nekadašnjem logoru: mestu kroz koje je pre 27 godina prošlo nekoliko hiljada civila i na kojem ubijeno više od 400 ljudi. Za nekima se i danas traga.
Neka je sklanja ko hoće
Predsednik Regionalnog saveza logoraša, Mirsad Duratović, koji je imao 17 godina kada je doveden u logor Omarska, kaže da će spomen ploča koju postave na „Bijelu kuću", ostati na tom mestu - za razliku od prethodnih godina.
„Omarska je svakog šestog avgusta memorijalni centar na jedan dan. Spomen ploča će biti postavljena i ostati. Nećemo je nosati više, neka je sklanja ko god hoće, ali to će dovoljno reći i o njima. Sve je pod video nadzorom pa ćemo vidjeti ko će je skloniti".
Godinama unazad ima pokušaja da se postigne dogovor oko spomen obeležja na ovom mestu, ali gradske vlasti i kompanija u čijem vlasništvu ovaj prostor, Mittal, ne pronalaze rešenje. Gradske vlasti Prijedora su ranije nudile predlog da se izgradi spomen obeležje za žrtve svih nacionalnosti sa područja prijedorske regije, ali predstavnici logoraških udruženja na to nisu pristali.
Mora se postići dogovor
Jasmin Mešković, predsednik Saveza logoraša Bosne i Hercegovine, kaže da uz poruku koja se šalje danas - da se ne ponovi, da se ne zaboravi - treba raditi na dogovoru kako bi se napravio memorijalni centar.
„Nevladin sektor na razne načine pokušava dogovoriti memorijalizaciju, makar privremeno. Vlasti na lokalnom nivou, RS, BiH moraju pronaći načina kako bi definisala realizacija ove problematike, da se ne uskraćuje pravo svima koji žele, da obilježe spomen-obilježjem stradanje svog naroda".
Memorijalizacija ratnih događaja ne znači mnogo Edinu Deniću iz Kozarca, koji je sa ocem bio u logoru Omarska. Nakon što je odveden u Trnopolje, otac mu je ubijen.
„Da se ne zaboravi. Dolazim svake godine, stresem se svaki put, sve opet proživljavam. Imao sam 22 godine tada. Otac je ubijen kada sam prebačen u Trnopolje. Maltretirani smo, udarani. I sada dok hodam ovuda, sve mi prolazi kroz glavu. Samo da nam se opet ne ponovi".
Nezadovoljstvo presudama
Logor Omarska otvoren je 26. maja 1992. godine, a zatvoren nepuna tri meseca kasnije. Do sada je za zločine na području Prijedora izrečeno 59 pravosnažnih presuda.
„Žalosno je što imamo ovako malo presuda ali je još žalosnije što imamo ovakvu vlast, gradsku i entitetsku, koja veliča ratne zločince, negira sudske presude, vrijeđa žrtve, što se sve može definisati kao završna faza sprovođenja onog što je počelo 1992. godine. Normalno bi bilo da dozvole podizanje spomenika ubijenoj djeci Prijedora, što nije slučaj, što dovoljno govori o vlasti koja se ideološki i politički identifikuje sa onima koji su počinili zločine", kaže potpredsednik Republike Srpske, Ramiz Salkić, koji je prisustvovao obeležavanju godišnjice zatvaranja logora Omarska.