Manje demokratije i Kosova, više protesta

Političari koji su srušili Slobodana Miloševića 2000. godine obećavali su Srbijukao uređenu, u suštini – dosadnu zemlju. Ali, protekla godina je još jedna u nizu koje su obeležili burni politički događaji.

Tokom 2024. godine mnoge stvari su postale još gore u odnosu na vreme demokratskih promena 5. oktobra 2000, jer je praktično ukinut parlamentarizam u Srbiji i zemlja se našla na pragu jednopartijskog sistema.

Nemoć da se bilo šta postigne u institucijama nakon tragedije u Novom Sadu dovela je do masovnog protesta studenata, koji pre svega zahtevaju da se aktivnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića vrate u ustavne okvire, i da institucije počnu da rade svoj posao.

Svaka opoziciona aktivnost, aktivizam ili kritički sud o potezima vlasti, posmatraju se kao ilegalna i ekstremistička aktivnost. 

Protekle godine Srbija je dobila novu vladu 30. aprila, i to je najmnogoljudnija Vlada od 2000. godine. Vlada je izabrana nakon izbora decembra 2023, koje su obeležile brojne neregularnosti.

Održani su i lokalni izbori, na kojima je većinu takođe osvojila Srpska napredna stranka.

Godinu za nama obeležilo je i dramatično ukidanje preostalih srpskih institucija na Kosovu, ukidanje dinara kao zvanične valute, i Beograd sada kontroliše samo školstvo i zdravstvo.

Nakon rušenja nadstrešnice u Novom Sadu vlast je čitavim nizom manevara pokušala da se sebe skine odgovornost, ali je i pored toga studentski bunt obeležio kraj godine, i očekuje se da će protesti biti vruća tema i u 2025 godini.

Protest zavisi od opšte mobilizacije

Kakav će biti obim studentske pobune u 2025 godini, i da li će imati uspeha, pre svega zavisi da li će mu se priključiti i neki drugi delovi društva, ocenjuje za DW politički analitičar Đorđe Vukadinović:

„Samo izbijanje protesta je svojevrsna senzacija, a da li će preživeti je velika dilema. Protesti će se svakako preliti i u 2025. godinu, i podrška tom protestu mora da se širi, i da preraste u neki društveni pokret, ili će početi da vene“, kaže on.

„Ključna stvar, dakle, nije da li će studenti izdržati, nego da li će druge društvene grupe, organizacije i pojedinci istupiti i aktivno se uključiti u taj pokret“, kaže Vukadinović.

Razvoj ovog protesta je prevazišao sva očekivanja, ističe za DW Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

„Možda su male šanse za generalni štrajk ili prelaznu vladu, ali mi se čini da se nalazimo u velikoj zoni neizvesnosti. To znači da sve ono što je delovalo nemoguće pre par nedelja, sada nije izvesno ali je ipak moguće.“

„Što se tiče situacije u visokom obrazovanju, znam da se razmatraju opcije kako bi se profesori pridružili studentima – a to se dešava i u nekim drugim oblastima – tako da situacija ide u pravcu generalnog štrajka“, kaže Spasojević.

Vlast oprezno o izborima

Potencijalna opcija vlasti za izlazak iz krize mogu biti i vanredni izbori, ali bar za sada ta varijanta nije na stolu. Vrh vlasti se kloni takvih najava, ako se tu ne računa još jedan neuspešni pokušaj Aleksandra Vučića da preti ostavkom „jer mu je svega dosta“.

Đorđe Vukadinović smatra da se opcija izbora ipak ne može isključiti. „Mislim da i režim to razmatra, ali sada je nešto drugačija situacija u odnosu na neke prošle slučajeve posezanja za izborima. Verovatno bi i sada to uradio da je siguran da će opozicija na njih izaći. U ovom trenutku to nije izvesno i bar zato ih on javno i ne nudi.“

Ako gledamo iz perspektive vlasti, izbori su najjeftiniji mogući ishod, napominje Dušan Spasojević.

„Raspisivanje izbora bi pri tome loptu prebacilo na teren opozicije, koja je podeljena i koja bi se oko toga verovatno posvađala. Problem je što je to ipak rizična situacija za vlast. Može se desiti da raspišu izbore, i da se onda kriza samo produbi“, navodi ovaj politikolog.

„U tom scenariju možemo da zamislimo ono što je do sada bilo nezamislivo, a to je da SNS izgubi izbore, ili da se njihova većina drastično smanji. Odluka o tome će verovatno zavisiti i od toga kako će se razvijati protesti“, napominje Spasojević.

Klaster 3 – nagrada za raspad demokratije?

Kada je teško za Vučića, na scenu stupa Evropska unija. Ili se bar takav utisak stekao u srpskoj javnosti nakon učestalih najava da bi Srbija mogla da u januaru ili februaru otvori klaster 3 u pregovorima sa EU, što opozicija vidi kao nagradu nedemokratskom režimu.

Režim je uložio dosta energije u promovisanje uglavnom zaboravljenih evropskih integracija, jer kako kaže Đorđe Vukadinović „to je tema koja praktično previše ne zanima birače ni vlasti ni opozicije“.

„To je sada prilično skrajnuta tema, koju Vučić napadno promoviše u pokušaju da otupi oštricu protesta. Mislim da Vučić to više radi zbog spoljašnjih aktera, kako bi odobrovoljio vlasti u zapadnim prestonicama nego što je zaista privržen evropskom putu“, napominje Vukadinović.

Vlast je ponudila neke ustupke kako bi dobila klaster 3, primećuje Dušan Spasojević, i dodaje „da je to trebalo da bude signal kako i dalje traju evropske integracije“.

„U ovom trenutku vlast zaista ne može da daje neke ustupke, jer bi se to tumačilo kao slabost, tako da će otvaranje tog klastera zavisiti od procene pojedinih evropskih zemalja. Tek bi zvanični prekid evropskih integracija možda uzdrmao vlast i zabrinuo neke ekonomske krugove“, ističe profesor Fakulteta političkih nauka.

Naduvani balon trampomanije

Početkom godine na scenu stupa i nova američka administracija. Pobeda Donalda Trampa donekle je euforično dočekana u režimskim krugovima, jer tamo procenjuju da će to značiti i mnogo bolji položaj Srbije, pre svega oko Kosova.

Taj entuzijazam se donekle bazira i na poslovnim aranžmanima koji su članovi uže Trampove familije dogovorili u Beogradu.

Dušan Spasojević procenjuje da „nova američka administracija može značiti nešto više ulaganja i razvojnih prilika, ali da to može značiti i da se neće mnogo pažnje posvećivati pitanjima poput demokratije i ljudskih prava. Vlast u Srbiji ne može očekivati neke posebne ustupke kada je reč o Kosovu, ili evropskim integracijama.“

Trampomanija u Srbiji ponekad dobija i karikaturalne dimenzije, dodaje Đorđe Vukadinović, i kaže „da će ta očekivanja brzo splasnuti, od Kosova pa nadalje, jer je i tokom prve četiri godine Trampove administracije ta politika išla u smeru kosovske nezavisnosti. Ali, sad postoji nada da će taj pritisak biti ravnomernije raspoređen, i da će delimično ići i prema Prištini“, ocenjuje Vukadinović.

Povlačenje Srbije sa Kosova

Tokom 2024. godine države Srbije je na Kosovu bilo sve manje. Na osnovu događaja na kraju godine, kada su ukinute još neke srpske institucije, reklo bi se da će trend biti nastavljen i u 2025 godini.

„To što je Srbije na Kosovu sve manje, bez neke posebne reakcije javnosti, pokazuje da je smanjen značaj i te teme“, primećuje Dušan Spasojević.

„Vučić je već pokušao nekoliko puta da skrene pažnju sa protesta na Kosovo, i to mu nije uspelo. Mislim da će se taj trend nastaviti, ali ne mislim da će tu biti dramatičnih promena i rešenja“, kaže Spasojević.

Srbije je svake godine sve manje na Kosovu – to je konstanta naprednjačke vlasti, skreće pažnju Đorđe Vukadinović.

„Cinici bi rekli da je to bio i razlog Vučićevog dolaska na vlast. Mislim da će se to povlačenje Srbije sa Kosova nastaviti“, kaže on i zaključuje:

„Možda će Trampova administracija ponuditi neki malo više fer sporazum, mada je pitanje šta bi to uopšte bila fer ponuda za srpsku stranu. Moguće je samo da bude manje ovakvih provokacija kakve je Kurti sprovodio poslednjih par godina“, zaključuje Vukadinović za DW.