„Stojadin“ kao podsetnik na bolja vremena

Prvog „stojadina“ Dino Čolić je kupio pre 15 godina tokom boravka u Berlinu. „Kupio sam ga zbog nostalgije. Setio sam se dana kada smo tetak, tetka i nas četvero dece sa ´stojadinom´ putovali na Bjelašnicu i Jahorinu. To me podsetilo na neka bolja i sretnija vremena“, priseća se Dino.

Dino je do danas u Nemačku uvezao oko 50 Zastavinih automobila. Među njima je najviše bilo “stojadina”, koji su mu i najdraži od svih u Jugoslaviji proizvedenih vozila, jer su, kako kaže, udobniji i kvalitetniji od drugih.

„Stojadin“ je popularni naziv za Zastavu 101. Njegova proizvodnja u kragujevačkoj fabrici počela je 1971. godine i bio je najuspešniji model tadašnje jugoslovenske automobilske industrije. Tokom sedamdeetih godina predstavljao je statusni simbol u SFRJ i do njega su mogli doći samo ugledniji članovi društva, visoki oficiri i funkcioneri. Zadnji „stojadin“ proizveden je 2008. godine.

Većinu svojih automobila Dino je prodao stanovnicima nekadašnjeg DDR za koje „stojadin“ takođe ima emotivnu vrijednost. Zanimljivo je da je u DDR iz SFRJ uvezeno 10.000 ovih automobila, koji su i tamo predstavljali simbol luksuza i prestiž. O popularnosti „stojadina“ svedoče naslovnice istočnonemačkog auto-magazina „Straßenverkehr“.

Svoju ljubav prema Zastavinim oldtajmerima Dino Čolić nije ograničio samo na automobile, već sakuplja i kupuje sve što je vezano za njih. Njegov dom u gradu Hirth, pored Kelna, prava je riznica časopisa, privezaka za ključeve, postera Zastavinih vozila, ali i starih registarskih tablica.

Do rezervnih delova za svoje automobile Dino, kako kaže, dolazi veoma lako, jer za Zastavina vozila pašu Fiatovi delovi. A što se same popravke tiče, skoro sve neophodne intervencije na motorima sam obavlja. „Za ovih 15 godina sam saznao i naučio sve o Zastavinim automobilima. Sitne popravke radim sam. Za to su mi potrebni samo osnovni alati“, ističe Čolić.

Kada provoza svog „stojadina“ kroz Keln često nailazi na interesovanje ljubitelja starih automobila, koji žele da saznaju o kojoj je marki vozila reč. Mnogi, kaže, pretpostavljaju da se radi o Fiatu, ali im je „stojadin“ ineresantan, jer ga uglavnom vide prvi put u životu. Često mu dok vozi trube i mašu iz susednih automobila. Tada Dino zna da je to neko poreklom iz bivše Jugoslavije.

Ovaj kolekcionar najradije u Sloveniji kupuje automobile. Osim činjenice da su Zastavini oldtajmeri u Sloveniji najočuvaniji u regionu, kako kaže, najjednostavnija je i procedura oko njihovog dovoženja u Nemačku, a i najkraći je transportni put.

Dino Čolić danas posjeduje 10 Zastavinih oldtajmera. Među njima je osam „stojadina“, kao i jedan Fiat 1300, popularni „tristać“, te jedan Jugo 45. Jedna od obaveza svih onih koji se bave ovim hobijem je i smeštaj automobila, zbog čega i on iznajmljuje desetak garažnih mesta u Hirtu.

Na Zastavinim oldtajmerima, kako ističe Dino Čolić, u Nemačkoj se ne može zaraditi novac. „Njihove cene, u zavisnosti od stanja u kojem se auto nalazi, kreću se od 3.000-5.000 evra. Iako to zvuči primamljivo, dok uvezete automobile, sredite sve neophodne papire i poplaćate takse, potrebno vam je najmanje 1.000 evra, a potom treba platiti i transport“, kaže on.

Jedan od Dinovih „stojadina“ tokom leta bit će „akter“ dokumentarca tv-ekipe WDR-a koji će se snimati duž autoputa „Bratstva i jedinstva“. Pored toga, on neretko sa nekim od svojih oldtajmera gostuje na Balkan-partijima i koncertima muzičara poreklom iz bivše Jugoslavije.