Taj koji je umro, bio je veliki Evropljanin
29. oktobar 2013.Kalendar Tadeuša Mazovjeckog za 2014. godinu, bio je već preplavljen raznim terminima. Smrt je došla iznenada. Obeležavanje važnih godišnjica, istorijskih događaja širom centralne i istočne Evrope bez Mazovjeckog bili su nezamislivi. Iz dana u dan, držao bi brojna predavanja, odlazio u bilateralne posete, na putovanja… Toga više neće biti.
Promene bez prolivene krvi
U Poljskoj ovaj političar važi za velikog, ako ne i najvažnijeg borca za slobodu i nezavisnost. Njegov moto od samog početka političke karijere bio je „učinimo nemoguće mogućim“. Kao konsultant u sindikatu Solidarnost, učestvovao je u istorijskom dijalogu predstavnika komunističkog režima i opozicije, koji je do tada bio krajnje nezamisliv.
Razgovori su rezultirali brojnim kompromisima, a oni suštinskim promenama u zemlji. Poljska je konačno dobila slobodne izbore, na kojima je opozicija pobedila, a Mazovjecki postao premijer. Upravo je taj kompromis omogućio promene u zemlji bez krvoprolića. „Želeo sam demokratiju bez odmazde“, rekao je Mazovjecki u svom poslednjem intervjuu za DW, istakavši da je Poljska te 1989. godine postala „uzor ostatku Evrope“.
Pitanje granica kao prekretnica
Mirna smena vlasti u Poljskoj, dovela je i do proboja u odnosima sa Nemačkom. Najveću zaslugu za zaokret u odnosima Varšave i Berlina imao je upravo Mazovjecki. Kontakti sa nemačkim kancelarom Helmutom Kolom, nakon pada Berlinskog zida, bili su sve češći i direktniji, a istorijsko pomirenje upriličeno je prilikom susreta u pograničnom mestu Krajsau.
Odnosi Poljske i Nemačke dobili su sasvim novu dimenziju, mada je prepreka u dobrosusedskim odnosima ove dve zemlje i dalje bilo. Varšava je insistirala na nemačkom priznavanju granica na Odri i Nisi. „I tada sam verovao da Nemačka ima pravo na ponovno ujedinjenje, ali sam istovremeno morao da osiguram rešavanje egzistencijalnog pitanja za Poljsku, a to je bilo pitanje granica“, govorio je Mazovjecki.
Balkan – gorko iskustvo
Godinu i po dana prolazi od imenovanja Tadeuša Mazovjeckog za premijera, a Poljska je ponovo bila pred izborima. Kandidatura za predsednika, oslabila je njegov položaj. Izbore gubi. Odlučuje da se povuče. Ipak, 1992. godine dobija važan zadatak na međunarodnom planu. Kao ambasador UN odlazi u Jugoslaviju. Izveštava o ljudskim pravima na terenu.
Masakr u Srebrenici, razoružao je razočaranog Mazovjeckog. „Pripremao sam više izveštaja, koji su upozoravali na situaciju na terenu“, rekao je bivši poljski premijer u intervjuu, koji 2012. godine dao za Dojče vele. „Ali oni ništa nisu promenili. Međunarodna zajednica nije ništa preduzela da spreči ovu tragediju. Mogao sam učiniti samo jedno. Da se povučem, iz protesta, kako bi skrenuo pažnju.“
Evropljani za Mazovjeckog vole kažu da je bio „poljski romantičar“, ali on je zapravo bio veoma pragmatičan političar. U svakom konfliktu težio je dijalogu. Za razliku od mnogih svedoka tog vremena, on nije bio sklon podgrevanju sporova. Slepo je verovao ideji da je nemoguće ipak moguće. Svojim zaslugama, zadužio je Poljsku, ali i Evropu. Preminuo je u 86. godini života, u ponedeljak, 28. oktobra, u Varšavi.
Autori: Rozalija Romanjek / Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević